Наводни натпис на раму регистарских таблица на коме је, како преносе медији, писало „Косово је Србија” био је довољан разлог да приштинске власти одреде једномјесечну мјеру притвора Никшићанима, држављанима Црне Горе: Рајку Кривокапићу (34), Маринку Јовановићу (24) и Драгутину Лалатовићу (24). Наши држављани су ухапшени након свете литургије у манастиру Високи Дечани који је ове године прославио свог ктитора Светог Краља Стефана Дечанског у присуству можда и највећег боја вјерника до сада. Возило је било са црногорским таблицама и било је паркирано на паркингу код манастира.
Јовановић и Лалатовић, са благословом почившег Митрополита Амфилохија, оснивачи су једне велике породице младих који славе Бога а која носи назив ,,Стазама радости у земљи живих“, која сада окупља и до пет стотина младића и дјевојака од којих је један и Рајко Кривокапић. Ова тројица младића недавно су се вратили са поклоничког путовања у Свету земљу па су овим путовањем жељели да светој српској земљи Косову и Метохији пренесу благослов Свете земље.
У интервјуу који су у априлу 2023. године дали за емисију ,,Косметска кандила” која је емитована на Радију ,,Светигора” Драгутин је испричао како су ,,Стазама радости“ најприје кренули он и Маринко Јовановић а онда су им се придружили и остали чланови.
,-Наше ,,Стазе” почеле су још у првом разреду основне школе. Брат Маринко и ја смо се већ тада спријатељили и постили и, како то дјеца умију да кажу, постали најбољи другови. Учили смо заједно у истом одјељењу, а касније пријатељство наставили и у средњој школи. У четвртом разреду средње школе, 2018. године почели смо мало дубље да улазимо у вјеру. Редовно смо ишли недељом на литургију а потом и на вечерња богослужења. Ту смо запазили да веома мали број омладине долази у цркву и некако је нешто прорадило у нама, па смо почели да размишљамо на који начин би ми могли да допринесемо да већи број омладине долази у цркву. С обзиром да живимо неких пет километара даље од града, идући пјешице у храм, успут смо разговарали о Христу и размјењивали идеје. Док смо се једне прилике враћали кући после вечерње службе размишљали смо о томе како би добро било да своје посјете светињама објављујемо на друштвним мрежама, и на веб сајту договарајући се које име да дамо тој страници. Предложио сам да се зове ,,Стазама”, а Маринко је додао ,,радости”. Од те вечери наша породица носи назив ,,Стазама Радости”. У почетку је било тешко, сналазили смо се за превоз и остало…Баш у то вријеме у Црној Гори су почеле и литије за одбрану светиња тако да је, Богу хвала, омладина почела се окупља у великом броју. Већ на следећој ,,стази” нас је било више а интересовање младих за богослужења је постајало све веће– казао је Драгутин.
Лалатовић додаје да је са омладином на путовања почео да одлази и свештеник Василије Брборић из Никшића и да је први пут је пун аутобус омладине отишао на Цетиње на устоличење Митрополита Јоаникија.
–Хвала Богу док посјеђујемо светиње, а посјетили смо их преко стотину, ми се утврђујемо и у вјери, радујемо се животу, односно Христу. У ,,Стазама Радости” имамо и доста умјетника, који свирају, пјевају, сликају и када се одлази у неку светињу увијек неко од омлаидне наслика неку икону, дјевојке спреме храну, момци направе радну акцију да се помогне ако је то потребно, обавезно заиграмо коло и запјевамо ,,Весели се српски роде”. Осим Никшићана са нама путују и млади из других градова Црне Горе као и из Србије па и Хрватске. Позвао бих омладину из читаве Црне Горе да нам се придруже да сви заједно славимо Христа, и Његово славно Васкрсење– казао је Драгутин Лалатовић.
У ,,Стазама радости” научили су да прихватају туђе слабости и опраштају свима, да мање осуђују… Да се уздржавају од дјела која могу да повриједе друге. По оним ријечима светитеља: ,,Видјех брата свога, видјђех Бога свога” научили смо да се према другима опходимо онако како би вољели да се други опходе према нама. Увијек тежимо томе да постанемо бољи људи.
–Научили смо како да кажемо: волим те и извини. Да су сузе љековите колико и смијех. Да погрешне одлуке рађају праве, животне лекције. Људи из стаза радости имају моћ да вам утопле срце, окријепе душу и допуне батерије. Заједничке дане биљежимо фотоапаратом, а по повратку кући данима препричавамо породици које светиње смо обишли и гдје смо се Богу молили. Бесједе оца Василија су нешто што са неистрпљењем ишчекујемо. Браћа Драгутин и Маринко увијек имају нешто душекорисно да испричају– овако о Драгутину и Маринку говоре њихови сапутници у ,,Стазама радости”.
Ивана Лајовић из ове организације подијелила је са нама утиске са своје прве посјете Косову и Метохији за Видовдан, 2020. године.
,,Читаво то путовање било је чудесно јер имали смо неких малих искушења и препрека због којих смо, само неколика сата прије поласка, мислили да нећемо ићи. Али брат Драгутин је инсистирао да будемо на Газиместану за Видовдан па смо одлучили да се препустимо руци Божијој да нас води и испало је чудесније него што смо очекивали. Неописив је тај први сусрет са светињама као што су Високи Дечани, Грачаница”- казала је Ивана.
Нажалост, тако ове године није било за Драгутина и Маринка.
Али буди наду и даје снагу вјера ових младих људи. Двоје чланова ,,Стаза радости” баш на гробу цара Душана у Призрену заклело се на вјечну љубав када је један Немања запросио своју дјевојку Нађу.
Слободанка Грдинић (Српска ТВ)
