Пише: Иван Милошевић
Читам, а као да не читам. Трљам очи, а као да их затварам! И након три деценије од пада Берлинског зида и слома комунизма, у Црној Гори се пласирају идеолошке петоктратске лекције о четницима! Иако их нема, сви су дубоко у јамама, савремени интелектуалци монтенегринског типа препознају их на сваком ћошку. Смију им се са омота чоколаде, виде их на пијаци и у комшилуку, препознају у шуми и на пропланку. По њима четници су преживјели грађански рат, од оне су најтврђе сорте, прегурали су преко главе све јаме, безгробна гробља и безимене вртаче и окомили су се на данашњу Црну Гору! И не само што су се окомили, него су заузели владу, министарства, мјесне заједнице, кућне савјете и вртиће и шире своју мрачну идеологију!
Ових дана се на четнике острвио челник једне странке која никако да прође цензус и уђе у неки локални парламенат и за то окривљује четнике. По њему четника је пуна влада и раде као драгстор! А он, сињи комунистички кукавац, вади папире, сортира документе, копа по архиви, вади из нафталина заборављене Титове генерале и идеологе разних фаца. Те генерал Јауковић, те Ђилас, те АФЖ и ПСЖ и све остало на М и Т, све старо из Варшавског и Коминтерновског пакта његовом заслугом је устало у одбрану од мрских четника и њихове навалице на Црну Гору!
А иза четника остаје и шири се, шта друго, него само крв и крвава листа њихових злочина. Од Триглава до Ђевђелије, све је четнички злочин до злочина, све је војвода до крвавог војводе и све над Краљевом сева и над Заостром се чује. И свједоче тридесет и кусур година након слома комунизма, комунистичке књиге, опуси и бестселери о крвавом дубоком четничком трагу. На Балкану осим четничких није било других злочина, осим четничке није било друге идеологије, осим четничке није било друге браде, осим четничке није било ниједне друге петокраке, пардон, хтједох рећи, кокарде! И данас је у том погледу иста она ствар, четничка пета колона ровари по Црној Гори, овога пута не из илегале, него из државних фотеља, скупштинских клупа, са посланичких и других говорница, са медија и осталих разгласа, из подрума и са кровова, са Мјесеца и његових сателита! И овај само што не распламсајући Трећи свјетски рат има облике четничког ревизионизма, пацифизма и клеронационализма!
И у том беспоштедном обрачуну са покопаним и безгробним четницима не штеди се муниција. Штекћу вербални митраљези са ДПС портала и овјеравају комунистичку слику свијета. За све злочине на овом свијету криви су мртви четници и они не умиру, него онако безглави и ненаоружани, кидишу на тековине 21. маја, независног Санџака, зависног Монтенегра и растреситог Јадрана. Да нема четника, Црна Гора би била обећана земља Деда Мраза и у њој не би било ратова ни склапања и раскидања примирја, живјели би као Папуанци и Авганистанци, као Кореанци и Тибетанци! Појма немам шта ово задње значи, али шапну ми то на уво безглави четник са чошка поште, који чека да Дража слети негдје у околини Диноше или Дољана и мобилише безгробну и стријељану војску и позове је у коначни обрачун са највиталнијим комунистичким митом о четничком урођеном злочину и ДНК-а запису о генетској склоности ка ножу и невиној крви!
Помињу разни фобисти монтенегринске провинијенције Мољевића, Хомогену Србију и остале српске крајеве и шире неистине о четницима и њиховој идеологији. Ништа им није свето, осим неистина о четницима и хране је разним витаминима биљног и вјештачког поријекла. Неистина о четницима више није само вербална категорија, претвара се у метафизички свијет лажних идеја, комунистичких симбола и народни музеј комунистичких лажи о сопственој браћи које су браћа побили и бацили и јаме. Те четничке заслуге мрачних владара подземља и монтенегринског ада су њихове оптуженичке пресуде које не подлијежу ревизији. Четници били мртви или живи немају право да буду ни мртви ни живи, они једноставно не постоје и немају право ни да дигну три прста и дрекну да није истина оно што о њима прича један страначки лидер једне странке која безуспјешно покушава да пређе парламентарни цензус и учлани се у скупштинске службенике широких комунистичких видика!
Псеудо-комумунистичка метафизика кези субе над мртвим четницима и не да им ни да онако безглави и пробијених лобања крцкају безгробне сате и подмукле подземне минуте и моле се Богу да опрости и њима, али и њиховој браћи крвницима!
