У Центру за културу у Колашину промовисана је књига “Споменица за отаџбину “, дјело аутора Милоша К.Војиновића и мр Тадије Бошковића. Ова књига, резултат је десетогодишњег истраживачког рада, биљежи сјећања на жртве Црногораца и српских бораца који су дали животе у Првом свјетском рату.

У разговору за портал РТЦГ, један од аутора, Тадија Бошковић, казао је да је за истраживање било потребно десет година.

-Током нашег рада, боравили смо у Војном архиву Југославије, гдје смо упознали директора архива, који нам је открио да они сакупљају податке о српским војницима који су погинули између 1914. и 1918. године. То нас је мотивисало да се ухватимо у коштац са овим тешким задатком. Иако је било писања о Првом свјетском рату, готово нико није документовао приче о жртвама, рекао је Бошковић.

Аутори су успјели да прикупе податке о 17.200 жртава, укључујући војнике погинуле у борби, оне преминуле у логорима, као и комите настрадале у борбама са аустроугарском војском.

–Дотакли смо се Божићне побуне и погинулих учесника, присталица Краља Николе. Такође смо истражили убиства цивила, страдалих од једне и друге стране, објашњава Бошковић.

Како би подаци били што прегледнији, аутори су подијелили жртве по некадашњим срезовима Црне Горе, према војној организацији тог времена.

–Сваки срез имао је једну или двије бригаде, са борцима који су се храбро борили на Ловћенском, Херцеговачком и посебно Санџачком фронту, који је био блиско повезан са српском војском. Када је српска војска почела повлачење, фронт Санџачког одреда се протегао на 165 километара, штитећи одступницу до чувене Мојковачке битке, додаје Бошковић, подсјећајући да је на Мојковцу погинуло више од 260 бораца.

Посебно је истакао улогу Ровчана и колашинске бригаде, као и Ускочког батаљона, који су претрпили најтеже губитке.

–То је јединствен примјер у историји ратовања, гдје је број погинулих превазишао број рањених, закључио је Бошковић.

Ова књига није само омаж жртвама, већ и трајни запис о непролазном духу и храбрости народа. Подсјећа нас колико је важно његовати сјећања на оне који су се борили за слободу, јер само кроз таква сјећања будуће генерације могу разумјети вриједности за које су њихови преци дали животе.

О књизи су још говорили др Жарко Лековић, Момо Јоксимовић и Слобо Лакићевић.

извор: ртцг