Пише: Иван Милошевић

Када се посматра домаћа свакодневна политика рекло би се да се предсједничка трка Доналда Трампа и Камале Харис одиграла прије два дана на Конику или Златици! Једни одушевљени побједом Трампа, други запомажу и не могу да сакрију НВО и ДПС сузе и куну проклету судбину. За посматрање су интересантнији ови други, чини се као да су изгубили неког ближњег или као да су на кладионици пали за гол! 

Што се мене тиче Трамп и Камала ме интересују као лањски снијег! Бићу у истом политичком и егзистенцијалном сосу побједио Трамп или Камала! Далеко од срца, далеко и од душе! Свако има свој свијет, а овај мој биће исти без обзира владао Доналд или Харис. Информација о предсједничким изборима у САД интересује ме чисто информативно, суштински ме за то боли она ствар!

И стога ми нијесу јасни  ови што тугују! Један се јутрос на ДПС порталу укочио од страха што је Доналд дошао на власт у Америци и најављује политичку и осталу катаклизму на Балкану и Европи. Запомаже за Зеленским као да му је кум на свадби и пита се хоће ли бити пара за његову кесу и како ће наставити рат када остане без америчких пара. Тугује јер све то иде на руку Путину, корејском диктатору и наравно Вучићу. За овог задњег сматра да ће на Доналдовим крилима направити прави лом на Балкану и све смјестити под београдски кишобран! 

Један новинар на ТВ “Вијести” је прије неки дан изјавио да се побједом Трампа Америка изолује од осталога свијета, а и НАТО ће ослабити, па неће моћи да изазива и води ратове када му и гдје падне на памет. По њој је изгледа рат хумана работа, посебно када то ради НАТО и иза НАТО војске не остаје крв, зној и сузе, него бонбоне, Деда Мразови и еврићи! 

Има и још сијасет изјава о суморном свијету након Трампа! Сриједа ујутру за многе у Црној Гори било је жалосно свитање, односно долазак таме и магле која ће појести све пред собом. Прилично сам сигуран и да ће и њима бити иста она ствар, као и мени, и да се ни у њиховим животима неће ништа битно промијенити, јер се Трамп усељава у Белу кућу! У односу на свијет ЦГ је толико банално мала, непримјетна и заправо је и нема! Насупрот тој географској минорности имамо јавне личности које медитирају над судбином свијета, најављују апокалипсу и намјеравају да шаљу црногорске војнике, десетину и чету, да спријечи најезду Трампових ванземаљаца на америчке грађане. Очекујем да неки од њих ускоро крену за Америку да тамо објашњавају Американцима шта је за њих боље, а шта горе! Када већ скокну до Новог Сада и тамо освјешћују Србијанце, што се не би запутили и преко баре! 

Углавном, јесмо за плакање! Толико су Камалове присталице у Црној Гори очекивале да Камала побједи, да ево већ неколико ноћи не спавају, него отварају карте и гатају шта ће бити са њима! А неће им бити ништа, биће исти као и када нијесу знали за Камалу и Доналда и њихови животи одвијаће се у неком паралелном универзуму, гдје ће једнога дана бити ведро, другог облачно, итд… 

Толико смо у свјетски размјерама небитни да можемо мирно да спавамо и гледамо свога посла. Међутим, ове домаће Камалове тужибабе неће да признају да су мали и да за њих велики и не знају, па се праве да су неко и нешто и да ће преко Трампа доћи до Трампа! 

И раније сам знао да таман колико смо мали, имамо толико умишљених величина да бисмо слободно могли да станемо раме уз раме са Америком и да Трампу покажемо шта знамо и са чиме располажемо. Надувавамо се као балони, летимо галаксијом и заносимо се глупостима, а тако би лијепо могли да живимо само да се посветимо себи, својим невољама, манама и предностима. Да будемо оно што јесмо, лијеп и складни глобални ћорсокак локалног карактера, треба нам тако мало, али то мало нам не може дати ни Трамп, ни Камала. То, ипак, сами морамо да сконтамо, уколико је више уопште битно контати у Црној Гори. Чудо како смо створени да промашимо животе и умјесто својих живимо туђе. ЧУДО!