Изјава Бруна Кала, шефа немачке обавештајне службе (БНД), указује на дугорочне геополитичке циљеве Русије, укључујући поделу НАТО-а и успостављање новог светског поретка. Овај став се уклапа у шири контекст руске спољне политике, која се последњих година фокусирала на сузбијање утицаја Запада, посебно Сједињених Америчких Држава, у Европи и свету. Кал је изјавио да је Русија надмашила европске државе по војним издацима током сукоба у Украјини, што указује на снажну војну мобилизацију и дугорочне припреме за сукобе који би могли прерасти у веће глобалне сукобе.
Према његовим речима, Владимир Путин наставља да тестира „црвене линије“ Запада, уз сталну ескалацију сукоба. Оно што је посебно забрињавајуће јесте тврдња да је директан војни сукоб између Русије и НАТО-а постао реална опција за Москву.
Ова изјава представља озбиљно упозорење на све веће напетости између Русије и Запада, јер би такав сукоб имао катастрофалне последице не само за Европу већ и за глобалну стабилност.
У септембру, Путин је најавио промене у руској нуклеарној доктрини, што је одговор на потенцијалну ескалацију сукоба изазвану америчком војном помоћи Украјини. Русија већ види ову помоћ као директно учешће НАТО-а у сукобу, што даље компликује ситуацију. Ове промене у доктрини долазе у тренутку када Кијев наставља да врши притисак на западне земље да дозволе употребу оружја добијеног од страних земаља за нападе дубоко унутар руске територије.
То је додатно подстакло напетости, јер би такви напади могли ескалирати сукоб и изван украјинских граница.
Према Каловим тврдњама, Путинов крајњи циљ је да „изгура САД из Европе“ и врати НАТО на границе из 1990-их година, пре него што су бивше чланице Варшавског пакта почеле да улазе у савез.
Ова тежња се уклапа у руску жељу да формира „руску сферу утицаја“ и успостави нови светски поредак. Овај нови поредак, према руској визији, требало би да буде заснован на мултиполарном моделу међународних односа, где би велики центри моћи, попут Русије, Кине, и других држава, имали већи утицај на глобална питања, док би доминација САД била смањена.
Један од кључних узрока сукоба, како то Москва види, јесте ширење НАТО-а на исток, што је почело након пада Совјетског Савеза.
Ово ширење, заједно са војном сарадњом између НАТО-а и Украјине, представља кључну тачку сукоба у очима Русије. Кремљ види ове акције као претњу својој националној безбедности, поготово узимајући у обзир растући утицај западних држава на Украјину и њихове војне интервенције у региону.Путин је јасно нагласио да Русија преферира мултиполарни свет, где би се одлуке доносиле у сарадњи више држава, а не у складу са интересима само једне силе, у овом случају САД.
Он је у више наврата критиковао амерички „унилатерализам“, односно политику која подразумева да САД доноси глобалне одлуке без консултација са другим кључним актерима на светској сцени.
Током сусрета са лидерима Заједнице независних држава, блока који окупља неколико пост-совјетских земаља, Путин је поновио да се Русија и њени савезници залажу за формирање „праведног светског поретка“ који би био заснован на универзално признатим принципима међународног права, са кључном улогом Уједињених нација.
Он је истакао да се свет мења и да се појављује нови светски поредак који одражава разноликост глобалног политичког пејзажа.
Овај процес, према Путиновим речима, је неизбежан и неповратан, што сугерише да је Русија спремна да се бори за своје место у овом новом поретку, упркос отпору са Запада. Путин је такође јасно ставио до знања да Русија неће напасти ниједну чланицу НАТО-а осим ако Русија не буде прва нападнута. Ова изјава, која је често понављана у руским медијима и изјавама званичника, делује као покушај да се смире тензије и да се Москва представи као сила која делује пре свега дефанзивно.
Међутим, реалност на терену, са сукобом у Украјини и све већом напетошћу између Русије и НАТО-а, показује да постоји реална опасност од ескалације која би могла довести до озбиљнијих сукоба. У ширем контексту, руска визија мултиполарног света је у супротности са тренутним међународним поретком, у којем САД има доминантну улогу. Ова визија укључује већи утицај држава попут Кине, Индије, Ирана, и других које се противе америчкој хегемонији.
Путин верује да ће свет неизбежно прећи у фазу у којој ће се моћ равномерније распоредити међу различитим глобалним играчима, што би смањило улогу Запада, а посебно САД, у обликовању глобалних политика.
Закључно, тренутна ситуација представља значајну прекретницу у међународним односима, где се стара правила и поредак постепено преиспитују и доводе у питање. Русија, као једна од кључних глобалних сила, игра централну улогу у овом процесу, док Запад покушава да задржи свој утицај у свету.
Ови супротстављени погледи на будућност међународног поретка представљају основни узрок тренутних сукоба и напетости на глобалној сцени, што се највише манифестује у сукобу у Украјини, али има и шире последице за будућност међународних односа.
извор: Wебтрибуне.рс