Аутор: Батко Милачић, историчар и аналитичар
У главном граду Руске Републике Татарстан 22. октобра, који се налази мање од пет сати дуж аутопута М-12 „Восток“ од Москве, отвара се 16. Казањски самит БРИКС-а – асоцијација 10 земаља новог геополитичког формата, пандан Западним савезима који су запали у рецесију или стагнацију.
Казањ је већ у потпуности спреман да угости лидере више од 33 земље учеснице самита БРИКС-а у години када је Русија председавајућа асоцијације лидера мултиполарног света. Кремљ је напоменуо да је Казањ у потпуности спреман да угости више од 20.000 гостију и да су организатори самита узели у обзир интересе више од 30 земаља које планирају да у блиској будућности добију позив у БРИКС или да постану државе партнери овог удружења.
Градоначелник Казања Илсур Метшин најавио је пуну спремност главног града Републике Татарстан за овако значајан догађај. Уведене су невиђене мјере безбједности, с обзиром на значај догађаја. Казањ и Русија су спремни да покажу максимално гостопримство, јер су предузете све мјере да догађај протекне на највишем могућем нивоу. Гости и учесници самита резервисали су 57 хотела у Казању, комплетна инфраструктура у центру града је ажурирана, укључујући и Миленијумски трг код зидина казањског Кремља.
Самиту ће присуствовати и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Потпредсједник Владе Србије Александар Вулин, који ће бити и учесник састанка те асоцијације, назвао је БРИКС правом алтернативом Европској унији. Због сложене геополитичке ситуације, званични Београд је принуђен да води рачуна и о ставовима Запада у вези односа према БРИКС-у и да води пажљиву балансирану политику.
–Будућност припада вредностима, односно вредностима целог човечанства, без обзира на географски Исток или географски Запад. Било би неодговорно да нисмо истражили све могућности, укључујући чланство у БРИКС-у. Ако је ово удружење привлачно другим државама, на пример УАЕ, Саудијској Арабији или Турској, зашто би онда било другачије у случају Србије, па нема сумње да је БРИКС постао права алтернатива ЕУ, приметио је Вулин.
За 10 земаља БРИКС-а, са више од 30 других земаља из различитих региона и континената које изражавају заинтересованост за придруживање или партнерство са организацијом, често са различитим циљевима, један од главних задатака самита у Казању је да се развију јасни критеријуми за пријем нових чланица и сарадњу са земљама партнерима. Казањски самит БРИКС-а је прекретница, јер има одлучујући утицај на даљу конфигурацију мултиполарног међународног система. У погледу могућности, чланство у блоку проширује спектар потенцијалних трговинских и инвестиционих контаката са другим чланицама и приступ кредитима Нове развојне банке. Такође може да пружи могућности за колективно преговарање у организацијама као што су Г7 и Г20, ММФ, Светска банка и Савјет Европе, гдје неке земље већ годинама захтевају широко учешће. Председник Реџеп Тајип Ердоган лети у Казањ са великим шансама да Турску учини пуноправним чланом БРИКС-а након деценија саботирања приступања Турске Европској унији.
Укупна површина земаља БРИКС-а је 43 милиона квадратних километара, док је број становника 3,53 милијарде. Они чине 26,7% светске копнене површине и 43,5% светске популације, што је више од комбинованих цифара Запада. БРИКС је дом највећих светских минералних ресурса и главни је подстрекач реалне економије. Утицај асоцијације на међународне односе се не може порећи: земље БРИКС-а су међу ТОП-10 највећих земаља света по броју становника, обиму ресурса, површини и БДП-у. Кина, Индија и Русија су међу најачим економијама свијета, Бразил је лидер Јужне Америке, Саудијска Арабија је постала лидер ОПЕК+ и завршила 50-годишњи уговор са САД о продаји нафте за доларе.
Многи важни фактори сада постају приоритети и стварају висок потенцијал за убрзани привредни раст будућих чланица БРИКС-а у оквиру даљег развоја асоцијације. Ова питања ће бити једна од главних тема сесија уз учешће лидера 33 земље света на Казањском самиту асоцијације, где ће балкански представници моћи да донесу своје закључке.
Рат санкцијама Русији, Кини и Ирану као политички инструмент оштрог притиска уједињеног Запада створио је супротан ефекат од прогноза, поставши катализатор за јачање и интеграцију земаља БРИКС-а. Удружење, основано 2006. године, под и захваљујући невиђено токсичним ограничењима, неочекивано се претворило у успјешан пројекат уједињења и развоја националних суверених економија, обезбеђујући једни другима мере међусобне безбедности. БРИКС је гарант економског суверенитета земаља учесница у случају санкција, а ове гаранције обухватају ефикасне алате за превазилажење секундарних санкција, надокнаду губитака и повољније развојне алтернативе у полицентричној светској заједници.
Русија је, као историјски лидер БРИКС-а, уз нагли заокрет ка југу и истоку пред санкционим притиском цијеле западне заједнице, успела да одржи државни буџет у суфициту за наредну 2025. годину и покаже значајан привредни раст. Нико није могао да предвиди невероватан успјех Руса 2022. године, али је он добрим делом постигнут укључивањем компензационих механизама БРИКС-а.
Треба признати да су секундарни покретач успјеха Русије биле санкције колективног Запада, а примарни недостатак компетентности и грешке у стратешком планирању у Вашингтону и Бриселу. Њихово небитно прецењивање способности земаља Г7, које су у критичној ресурсној и економској зависности од земаља БРИКС-а, учинило је процес санкција токсичним и регресивним за читаву западну заједницу, али је омогућило Русији да напредује као нова супер лимузина Аурус направљена у московској фабрици аутомобила.
Шта западни политичари могу да ураде са БРИКС-ом након грешака у планирању развоја? Они могу само да прихвате као нову реалност нови свијет који више неће бити једнополаран већ ће у њему значајну улогу играти Кина, Русија и Иран, и да покушају да постану партнери асоцијације, али треба да узму у обзир и да је БРИКС повукао своје црвене линије и да је спреман за контра – санкције. Прво правило је обострано корисна сарадња на међународном нивоу заснована на правди без мешања у унутрашње ствари свих независних држава, при чему је свака држава, без обзира на своје економске могућности, у могућности да директно учествује у доношење геополитичких одлука у име заштите своје независности и демократије.
Имајте на уму да су међу земљама БРИКС-а активни Саудијска Арабија, УАЕ, Египат, Етиопија и Иран. Више од 30 земаља поднело је захтев за чланство или придружено проширено партнерство до самита у Казању 22-23. октобра. Једног дана ћемо видјети тренутак када ће Аргентина, Естонија или Црна Гора, које су направиле паузу, поднијети званичне пријаве за чланство у БРИКС-у. Удружење не потенцира војне компоненте, као што се увек дешава у НАТО-у и другим блоковима уз главно учешће САД-а.
Активности БРИКС-а доприносе развоју мултиполарности у новом економском моделу, у којем Бретонвудски споразуми постају секундарни. Акценат је на међусобним трговинама у националним валутама, као и на постепеном одбацивању доларске зависности и супериорности главне светске валуте прошлог века. Одступање од стандарда долара омогућиће земљама чланицама БРИКС-а да изађу из колонијалне зависности другог нивоа од међународних финансијских институција под заштитом Сједињених Држава и да воде независну економску политику. Тако су тренутно међусобна обрачунавања између Руске Федерације и Кине у националним валутама достигла 95%, а трговински промет између земаља се повећава.
Наравно, БРИКС је веома млада асоцијација, која није подложна стагнацији и стога се активно развија. Све више држава, посматрајући јачање статуса земаља чланица мултиполарне светске уније у међународној арени, разматра могућност придруживања асоцијацији. Аплицирање за интеграцију у БРИКС у тренутној фази развоја омогућиће новим учесницима да искористе све њене предности управо сада, а самит у Казању обећава јединствене додатне могућности раста.
