Четнички потпуковник Жарко Тодоровић, под командом генерала Драже Михаиловића, био је прави јунак по коме је снимљен култни филм „Валтер брани Сарајево“
Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али испоставило се да је ретко коме познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен.
У Другом светском рату заиста су постојала два Валтера:
– Владимир Перић Валтер, комуниста, и
– Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник.
Први Валтер је после проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је 2000. године објавио Субнор.
Међутим, према немачким документима, комунистички Валтер – не постоји. Њега Немци уопште не помињу, јер и није био ни од каквог значаја за ратне операције.
Такође према немачким документима, други Валтер не само што је постојао, него се највећа акција Гестапоа на Балкану током рата звала управо Операција ”Валтер”. И један од највећих досијеа Гестапоа је Досије ”Валтер”, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо), а који наравно званична историја заобилази у широком луку.
Жарко Тодоровић је био рођени Београђанин, завршио је 51. класу Војне академије. Већ током 1941. оснива јаку мрежу београдских четничких илегалаца и постаје ноћна мора за Немце. У другој фази рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца, наоружаних барем пиштољима. Имали су више радио станица, камионе, базе, итд.
Операција ”Валтер” изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.
О паду потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла: ”За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.”
Дража је 6. маја известио мајора Радослава Ђурића да су Валтера одали ”капетан Јова Миладиновић и мајор Радаковић у вези са гестаповцима”.
Од Ђурића је потом Дража тражио да провери ко је капетан Јован Миладиновић, јер је један капетан Јован Миладиновић био командант 1. косовског корпуса. Овај период обележила је игра око правог и лажног Валтера, кога је Гестапо покушао да убаци међу београдске илегалце. Дража 6. маја радио станици ”Валтер” у Београду шаље следећу депешу: ”Одредио сам Валтеровог заменика мајора Тозу Милојевића. Ступите што пре у вези са њиме. Сви други који се јављају као наследници Валтерови лажни су.”
Дража је, како произилази, знао да потпуковник Тодоровић у Гестапоу није одао своју радио станицу. У ствари, није одао ништа, тако да Немци нису ни сазнали да је он био Валтер, што се види из његовог досијеа (сматрали су да је само један од шефова илегалаца).
О правом и лажном Валтеру Дража је 18. маја писао Ђурићу: ”Нови Валтер, иначе Тоза, тужи се да му неки Ћирковић и Миладиновић у месту где живи ухапшени Валтер, чине сметње да прими дужност. Ћирковића и Миладиновића оптужује као гестаповце. Тоза узео име Прин-Прин.”
Истог дана Дража јавља мајору Милојевићу и генералу Трифуновићу да је преко курира послао нове шифре за Валтера, са дуплим шифровањем.
Потпуковник Тодоровић је успео да побегне агентима Гестапоа, у Загребу, где су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Матхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживео шест месеци – што никоме до тада није успело – Немци су га из најтежег пребацили у најлакши део логора.
После рата је био пуковник француске армије, па високи чиновник француске владе. Комунисти су тражили његово изручење, да му суде као народном непријатељу, издајнику, ратном злочинцу, итд, што је одбијено као неозбиљно.
Преминуо је у Паризу, у дубокој старости, после 2000. године. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Матхаузен, комунисти су и потпуковника Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца.
извор: ројалистички клуб
