У МЗ Комини у присуству мјештана, родбине и представника локалне управе отворена Улица Бранка Крвавца, која је раније носила име Тиватска. На пригодној свечаности предсједник општине др Дарио Вранеш отворио улицу са Бранком Крвавцем, сином покојног Бранка Крвавца.

Ова генерација Пљевљака враћа дуг оним Пљевљацима који су заслужили незаборав, казао је водитељ програма Рајко Палибрк и подсјетио на биографију Бранка Крваваца, Крвавац је рођен у Коминима, а као припадник ЈНА добровољац, погинуо је од снајперског метка 23.10.1991. у ратним дешавањима у Равном у Херцеговини док је покушавао да пружи помоћ рањеном комнадиру чете. Уз војне почасти сахрањен је у Видрама. Постхумно је одликован Орденом за храброст предсједника предсједништва СРЈ. Иза Бранка је остала супруга и два сина.

-Људско вријеме долази и пролази, мијења се, али Божије остаје непромјењиво и они који оставе траг у њему кад тад добију по својим заслугама. Требало је да прође 33 године од његове погибије па да бар улица у завичају добије његово име. Ово је мали дио онога што треба да учинимо за оне који су витешки и часно положили животе на олтар отаџбине, рекао је Палибрк.

У Богословији сам учио како треба следити Христа који је први на Голготи дао живот за све нас, рекао је протојереј Михаило Бацковић додајући да је од ујака Бранка Крвавца научио какао треба живјети али је касније научио и битније како треба мријети.

–Спреман сам да посвједочим оно што је он урадио својим дјелима. Многи ће рећи да је у данашњем времену можда храбро отворити улицу једног борца. Али је много више храбрости требало моме ујаку да истрчи из сигурног заклона, претрчи више стотина метара до рањеног, и помогне рањеном пријатељу кога раније није знао. Овде се не ради ни о националном, политичком, ни идеолошком, ради се о дјелу које ће васпитати све младе шта су вриједности на којима почива овај град и држава. Чин који је урадио је чин јунака, хероја и витеза. Било је више јунака у јединици а једино је Бранко истрчао и чувао га до ноћи својим тијелом. Тај човјек је Боро Штурановић и данас живи у Тивту. Од мога ђеда Радоша, слушајући и гледајући његов живот, није било чудно то што се десило са мојим ујаком. Пљевља не добијају улицу већ подсјетник како треба живјети и како треба мријети, ако је за мријети дошло вријеме“, казао је протојереј Бацковић додајући да ће се старати да и Тиват добије Бранкову улицу и да буде подсјетник како треба живјети, какав је међуљудски склад када даш живот за неког другог. Бацковић је истакао да је рањени био било које вјероисповјести, а могло је тако бити јер их је било у јединици „мој ујак би истрчао и помогао за свакога од њих и то је она вриједност коју носи овај дан – светионик који ће свјетлити нашим генерацијама кроз сва времена, испричао је Бацковић. .

-У природи људској су сукоби, могу бити вербални, политички, нажалост и ратни. Ми смо данас сабрани да говоримо о херојима. Највриједније што човјек има је свој живот а шта је вриједније него дати свој живот за другог, да ли има нешто витешкије од тога. Ова локална управа цијени људе, цијени хероје, прије неколико дана било је име капетана Ђурка Бојовића, данас је Бранка Крвававца. Ми морамо генерације које долазе да учимо о људскости и витештву а не о нацијама и политикама. Нека буде име Бранка Крвавца путоказ једног од пљеваљских витезова, казао је предсједник општине Пљевља др Дарио Вранеш.

Радан Николић, директор Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, казао је да су неке општине урадиле спомен обиљежја палим борцима заједно са њиховим Удружењем, И то, у Никшићу, Беранама, Андријевици, Мојковцу, Зети, Драгољићима.

–Наша основна дјелатност је очување лика и дјела палих сабораца. Велика Југославија је имала само једну легалну војску, бившу ЈНА, и одазвати се том позиву одувијек је било у ЦГ дужност над дужностима. Нажалост у тој боби је погинуло из ЦГ преко 320 војника ЈНА, а и Пљевља су дала 38 војника. Ово што су Пљевља урадила, ово је шеста улица која носи назив бораца погинулих 1991-1999, надам се да ћемо и осталим борцима овдје направити једно спомен обиљежје И заокрижити ову људску И патриотску дужност, казао је Николић.

Своје улице у Пљевљима су добили Елдин Храповић, Вукоман Тешовић, Ђурко Бојовић.

извор: пљеваљске новине