Данас Војска Црне Горе, са државним званичницима Црне Горе, прославља Дан војске Црне Горе који је установљен у вријеме владавине Демократске партије социјалиста (ДПС). Датум за Дан војске Црне Горе је власт ДПС-а одредила као симбол наводне побједе »дукљанске» над «византијском војском» 1042. године у такозваној Туђемилској битки. У историографији се не зна тачан датум и мјесто битке, као ни повод ни природа тог оружаног сукоба, то јест до данас је тај догађај у домену повјесних претпоставки. Међутим, Министарство одбране Црне Горе је у вријеме власти ДПС-а прогласило 7. октобар, датум спорног догађаја, за Дан Војске Црне Горе. Тиме је, сматрају историчари познаваоци тог повјесног периода, због спорних повјесних података о том догађају и спорне природе тог догађаја, нарушен историјски углед војске Црне Горе која је у својој историји водила одбрамбене ратове а никада освајачке и пљачкашке походе. Посебан проблем представља што је одређивањем таквог догађаја за Дан војске Црне Горе власт ДПС -а постављала државне доктринарне смјернице војне вјерске политике против православне цркве.
Према једном историјском извору, развратник Евнух Јован бродом је у десет кентенара злата из Рима послао помоћ свом брату Михаилу, византијском цару који је столовао у Солуну. Након бродолома у близини Бара, злато су опљачкали Дукљани, што је био непосредан повод да Византија на Дукљу пошаље војску и поврати опљачкано благо. Почивши митрополит Амфилохије ми је о том догађају рекао, када сам митрополита као познаваоца грчке историје и грчког језика питао каква је то битка била, да је то била гусарска крађа.
Такав догађај /датум је за Дан војске Црне Горе одабран од ДПС-а у континуитету комунистичке атеистичке државне доктрине Социјалистичке Југославије и Социјалистичке Црне Горе, програмског прогона православног предања у Црној Гори, у свим доменима друштвеног живота, и креирања представе о противправославној повијести Црне Горе и перспективе Црне Горе у кроатистичкој католичкој колонијалној стратегији против православних народа Балкана и Босфора, и у стратешкој сарадњи са исламским империјализмом. Политика креирања и увођења противправославних датума у празнични календарски поредак Црне Горе, коју је спроводила Демократска партија социјалиста, дио је програмске стратегије ДПС-а ревизије историје и вјерске перспективе Црне Горе која је кулминирала увођењем Закона за законски прогон православне цркве из Црне Горе, што је изазвало масовне протесте православног народа у црквеним литијама због чега је коалиција Демократске партије социјалиста, партија муслиманске мањине и љевичарских екстремиста после 30 година власти изгубила изборе, али су стратешке смјернице ДПС-а у главним установама Црне Горе остале важеће.
Све славне битаке, о којима постоје постојани познати повјесни подаци, којима су извојеване историјске побједе за одбрану и обнову државности и слободу нашег народа од вјековне османске окупације на простору данашње Црне Горе, битка на Цареву лазу, битке на Мартинићима и Крусима, битка на Граховцу, битака на Фундини, битка на Вучијем долу, до битака Балканских ратова којима је Црна Гора коначно ослобођена од отоманске окупације, којима је изграђена државност Књажевине а потом Краљевине Црне Горе, о којима наш народ вјековима до данас пјева и преноси епске пјесме, о којима су писали спјевове Свети Петар Цетињски и све владике и световни владари династије Петровић Његош, Демократска партија социјалиста и њихове странаке сателити су одбацили, и заумно тражили битку сукоба са православном хришћанском Ромејском царевином (коју нико од владара Петровића Његош није поменуо у својим књижевним дјелима, нити их памти епско пјесништво на простору Црне Горе), како би као кадрови континуитета Савеза комуниста Црне Горе, у свом непознавњу историје и идеолошкој индоктринацији мржњом према вјери својих православних предака, Црну Гору представили као комунистичку републику и повјесно католичку краљевину супротстављену православљу.
извор: https://ognjenvojvodic.wordpress.com/
