Канцеларија за борбу против секти Митрополијe пафоске Грчке цркве у свом саопштењу јавно упозорава вернике на опасности вежбања јоге. Црква власт сматра да је јога, уместо да доноси духовну добробит, у ствари средство за повезивање са демонима.

Митрополија пафоска Грчке цркве 1. октобар 2024. у свом последњем саопштењу изразила је забринутост због све веће популарности јоге, упозоравајући да је ова пракса у супротности са хришћанским учењима и да представља опасност по духовни живот верника.

Митрополија тврди да јога не води ка спасењу, већ да представља обману која нас одводи од истинског Бога и приближава демонима. У саопштењу се наводи да је јога повезана са хиндуизмом и тибетанским будизмом, те да њени положаји и ритуали имају за циљ повезивање са демонима и буђење негативних енергија. Црква упозорава да су искуства мира и опуштености која се постижу вежбањем јоге заправо резултат обмане и духовног заваравања.

Црквени оци су посебно истакли да је јога повезана са обожавањем лажних богова и да њени практиканти улазе у контакт са сатанским силама. Канцеларија за борбу против секти позива вернике да се клоне ових пракси и да се уместо тога окрену молитви, посту, исповести и читању Светог писма како би пронашли истински мир и духовну испуњеност.

Текст саопштења преносимо у целини:

Света Митрополија позива стадо да се клони „сатанистичких пракси (јоге) које нас подмукло одводе од духовног учења и искуства наших Светих Отаца, и бацају у мреже половичног ђавола“.

Реч „јога“ је изведена из санскритског корена „јуџ“ (yuj), што значи „спојити“, „упрегнути“ или „ујединити“. Према списима, вежбање јоге доводи до сједињења „индивидуалне свести“ са такозваном „универзалном свешћу“.

Циљ јоге је да повежете своју вољу са „змијом Кундалини“ (лажна „божанска“ енергија у телу) и уздигнете је до „Шиве“ (демона) и доживите своје „истинско“ ја, што је духовна обмана. Сви путеви јоге повезани су једни са другима као гране дрвета. Из тог разлога, јога покушава да уједини ум/тело или себе са Шивом (демоном). Крајњи циљ јоге је да пробуди „кундалини (тј. сатанску) енергију умотану у основу кичме“ у лику змије (Сотоне).

Кроз јогу, он полако „покреће шакти“ (шакти је сатанска сила која у је у индијској митологији и филозофији концепт који представља динамичну, женску космичку енергију. Она је моћ стварања, трансформације и уништења) коју јогији називају „божанском Мајком“, која је заправо „мрачна богиња“ повезана са другим важним „хиндуистичким боговима“ (демонима).

Ова енергија која долази из праксе јоге није Свети Дух. Превара је мислити да практиковање јоге доноси добробит. Оно што људи доживљавају као благостање и опуштање као „унутрашњи мир“, долази од луциферске ароганције супериорности над другим људима који не поседују ове „свете тајне“ дубоког духовног живота.

Јога је повезана са хиндуизмом и тибетанским будизмом. Јога положаји нису религиозно неутрални. Све „класичне асане“ имају духовни значај. На крају крајева, постоје многи положаји јоге у којима практичар заузима тачно оне положаје као што су приказани од стране хиндуистичких божанстава у иконографији која представља ова божанства.

И како каже пророк Давид, „богови народа су демони“ (Псалам ϞЕ, 5). На пример, онај који се зове „Поздрав сунцу“ – можда најпознатија серија „асана“ или положаја у хатха јоги је буквално хиндуистички ритуал, идолопоклонство. Састоји се од читавог низа ритуала обожавања сунца као „бога“, захваљујући му на овом извору енергије. Јога узима сунце као „бога“, западајући у јасно демонску и паганску праксу. Коначно, у јоги, то је „богиња Кали“ (богиња смрти), која покушава да уједини практиканте јоге кроз „шакти“ (сатанска сила), са „шива“ (демон разрушитељ). То значи да је то сједињење са демонима кроз обману наизглед „невине“ активности хиндуизма.

На западу је такође веома распрострањен тантрички будизам или тибетански будизам чији је духовни вођа Далај Лама, уз помоћ многих других „мајстора“ који су студирали у тибетанским „манастирима“ код еминентних тибетанских мајстора и магова тантричког будизма и других демонских учења која поучавају „тајне природе“ ума.

Ова учења садрже мноштво „учења“ и пракси које имају за циљ да од човека направе „просветљено биће“ ослобођено „самсаре“, брига и концепата овог света, али не као милост и дар од Тројичног Бога, већ као резултат личне „праксе“ која укључује човека у све врсте телесних грехова и других активности које имају за циљ да подстакну све човекове страсти као што су гнев, љубомора, телесна задовољства. На тај начин, те страсти уместо да узнемиравају човека и контролишући његову савест да га доведе до покајања, наводе га да користи све ове страсти као наводно „гориво“ за напредовање у свом духовном животу и стицање „духовних“ искустава, као што је призор разних светла и других духова.

Зато се клонимо сатанских пракси (јоге) које нас подмукло одвлаче од духовног учења и искуства наших Светих Отаца, и бацају у мреже ђавола. Ако заиста желимо да у наше душе дође мир Божији, освећење и просветљење у нашим животима, следимо искуство наших Светих.

Потребан нам је добар духовни исповедник, да имамо светотајински живот (учествовање у тајни причешћа) и да следимо праксу поста и уздржавања од страсти. Помаже и покајање, умна молитва и читање Светог Писма и светоотачких књига. Са њима човек заиста проналази слободу од демонских енергија и постиже освећење, христолично просветљење ума које га води у Царство Божије већ у овом животу.

извор: митрополија