Мјештани Радулића не дају да се на темељима цркве гради џамија. Огорчени што ниједан њихов покушај да се ријеши проблем са којим се суочавају последњих неколико година није наишао на разумијевање надлежних институција, мјештани Радулића су се самоорганизовали да, како су нагласили, бране право на живот на вјековним огњиштима.
Мишко Радовић у име мјештана наводи да су одржали скуп и са њега поручили да ће све да ураде како би се спријечило извођење радова на Хајдарпашиној џамији у њиховом селу.
– Било је више покушаја доласка у село непознатих људ из Новог Пазара,Тутина, Рожаја, а који имају намјеру да у селу подигну регионални Исламски центар. Као и прије мјесец и по тако и прије неколико дана смо се самоорганизовали да спријечимо те науме. Иначе, више од три деценије покушавају да у селу, у коме нема ниједног становника исламске вјероисповијести, обнове џамију. И сад су учестали доласци. Иако су оперативна сазнања полиције указивала на висок ризик сукоба уколико исламисти дођу у село, ипак им је недавно дозвољено окупљање и само су присуство великог броја припадника МУП-а и наш толерантан однос спријечили да дође до ескалације сукоба – каже Радовић, преносећи закључке са прије неколико дана одржаног састанка, са којег ће већ данас првог радног дана у седмици на адресе надлежних установа и институција упутити своје захтјеве.
Радовић наводи да је једнодушан захтјев мјештана Радулића како раније тако и сада да се ништа на овом објекту не може радити док овлашћене институције не ураде детаљна археолошка истраживања.
– Зато тражимо од Министарства културе и Управе за заштиту културних добара да спроведу детаљна истраживања и кажу шта све има на овом објекту. Ми сматрамо, а што је видљиво и голим оком да се ту налазе и православна гробља и нећемо дозволити да се она оскрнаве. Има велик број порушених православних гробова, а још 2008. године булдожер је на наше изненађење оскрнавио 22 наша гроба.
Радовић појашњава да треба извршити детаљна археолошка истраживања како би се утврдило да на овом мјесту постоје остаци цркве јер је, како каже, џамија изграђена на темељима срушене Цркве Светог Ђорђа.
– То црквиште је одувијек било власништво села Радулићи, али је оно на волшебан начин у бјелопољском катастру уписано у власништво Исламске заједнице. Од тада и почињу наше муке – каже Радовић, додајући да су организовали састанак са представницима ИЗ да им се одобри уређење простора унутар џамије, односно да се покоси тај простор.
– Договор није испоштован и ту су се одједном појавили нама непознати људи који су дошли са крамповима и лопатама и казали да ће све да очисте и ту врше обред. Нијесмо им то дозволили, али су након доласка полиције ушли и покосили што су мислили. Ми смо се на састанку договорили да се овом објекту нико не смије примаћи док се не изврши детаљно археолошко истраживање. Зато смо увели и страже и о свему данас обавјештавамо надлежне органе, али и стране амбасаде. Договорили смо се да по цијену живота бранимо оно што је наше, бранимо гробове наших предака. Овдје у Радулићима има 70 домаћинстава и сви смо једнодушни да ако ово дозволимо, треба да тражимо да нам дају азил у некој страној држави да се иселимо – каже мјештанин Михаило Радовић.
Мјештани Радулића тврде да је џамија изграђена на мјесту некадашње цркве и православног гробља и да по цијену живота неће дозволити њену изградњу.
С друге стране, из Меџлисда Исламске заједнице Бијело Поље је саопштено да им је Секретаријат за планирање и уређење простора Општине Бијело Поље издао урбанистичко-техничке услове за реконструкцију Хајдар-пашине џамије у Радулићима.
Из Меџлиса наводе да су након више од деценије труда Исламске заједнице у Црној Гори, Меџлиса Исламске заједнице Бијело Поље, стечени услови да се један овакав вакуф од посебног културно-историјског значаја врати у првобитни облик.
Наводе и то да је Општина Бијело Поље препознала важност једног оваквог културног блага те им је овога пута издала поменуте услове.
– Довољно је рећи да је ово успјех пријашњих као и садашњих чланова и активиста Исламске заједнице, те нас то обавезује да кажемо да се ради о успјеху Исламске заједнице у Црној Гори – дакле свих нас – без издвајања ичијег имена. Не умањујући допринос било кога у овоме, сматрамо да се ово питање не треба политизовати нити се користити у сврху политичке промоције.
Из Општинског одбора Бошњачке странке истичу да су се издавањем урбанистичко-техничких услова стекли услови да се реконструише – обнови ова велелепна џамија из 17. вијека која је веома важан дио сакралне културно историјске баштине Бошњака у Црној Гори и има значајну улогу у очувању културног и вјерског идентитета Бошњака у Црној Гори, али и представља и културноисторијски бисер државе Црне Горе.
извор: дан
