Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић каже да не види Црну Гору као крипто-дестинацију, већ као државу у којој успјех у животу долази као резултат рада, због чега перманентно указује на лоше политике, недостатак транспарентности и јавних расправа, што изазива критике НВО и цјелокупне јавности.
“Ако неко мисли да су то реформе које треба да нас приближе Европи, онда сам озбиљно забринут да смо кренули у погрешном смјеру. Јер оно што је заиста одблокирало процес интеграција јесу именовања у правосуђу, то су одлуке које почивају на политичком консензусу, када смо имали и један конструктиван однос дијела опозиције – рекао је Милатовић у интервјуу за “Дан”.
Имамо најгломазнију владу икада, која има скоро двотрећинску подршку у парламенту. Да ли је то гарант стабилности и како оцјењујете политичку стабилност у Црној Гори?
Милатовић: Мој коментар се може сажети у сљедећем: мислим да црногорска парламентарна историја не памти, нити ће памтити, веће владе а мање политичке стабилности.
Да ми је неко рекао да ће након смјене режима 2020. године и борбе многих у нашем друштву да се праксе и политике у Црној Гори истински промијене резултат бити најпримитивнија партијска трговина у виду гломазне владе за Гинисову књигу рекорда, са преко 30 чланова и седам потпредсједника, не бих му вјеровао.
Али, управо то се дешава пред нашим очима. Нетранспарентност, непринципијелност, партитократија, урушавање институција и трговина државним интересима, а све под изговором да је то “помиритељска и демократска” влада. А проста истина је да је ова влада подмиритељска и антиреформска, формирана искључиво на потреби да што више политичких субјеката намири своје кадровске апетите.
Жао ми је што као друштво нијесмо успјели да направимо тај квалитативни искорак и напросто будемо бољи од онога што смо деценијама жељели да промијенимо. Вјерујем да из мене говори разочарање које дијеле многи грађани и доминантни осјећај да су наша очекивања изневјерена.
Из тог разлога критикујем оне потезе Владе који, по мом дубоком увјерењу, штете интересима државе, а из позиције некога ко жели бољитак црногорском друштву и свијетлу европску будућност, покушавам да политичке процесе и трендове држим на правом курсу. У овом тренутку то је незавидна и тешка позиција, али одговорност функције на коју су ме грађани изабрали то захтијева.
Видимо да је дошло и до различитих ставова о руковођењу Војском Црне Горе. Да ли ће генерал Лазаревић бити смијењен и када планирате да закажете сједницу Савјета за одбрану и безбједност?
Милатовић: Сједница Савјета за одбрану и безбједност биће одржана у складу са Пословником о раду, онда када је ја, као предсједавајући Савјета, закажем. Подсјетићу да је посљедња одржана 28. августа, дакле прије само неколико седмица, и да је на њој одбијен захтјев за смјену начелника генералштаба Зорана Лазаревића. У међувремену сам разговарао са генералом, што сам сматрао за своју дужност и обавезу.
Понављам још једном, док сам предсједник Црне Горе нећу дозволити неодговоран однос Владе према институцији коју представљам, нити наметање било каквих рјешења којима се деградира однос према Војсци Црне Горе и она се политизује за било чије партијске сврхе, или чак туђе интересе.
Одлуке које се разматрају на Савјету, нарочито оне које се тичу најважнијих питања попут избора начелника генералштаба, морају бити резултат озбиљних анализа, консензуса и договора, а не паф-паф приступа.
Однос према Војсци Црне Горе је однос према Црној Гори. Док сам ја на челу Савјета за одбрану и безбједност, тај однос мора бити професионалан и одговоран.
Очекујем од Владе да се, умјесто покушаја политизације војске, покрене питање побољшања економског статуса наших војника и додатне модернизације наше војске.
Друга страна не пружа аргументе
Често критикујете извршну власт, али многи то третирају и као излажење из надлежности предсједника. Шта мислите о томе?
Милатовић: Са позиције предсједника Црне Горе желим да укажем на политике за које врло аргументовано тврдим да нијесу у функцији напретка црногорског друштва, и то видим као свој допринос који има искључиво институционалну форму. Нажалост, до сада нијесам видио да на другој страни постоји било каква аргументована дискусија или одговор на проблеме на које указујем.
То што неко сматра да се круцијалне одлуке по будућност свих нас могу доносити без укључивања стручне јавности и ЕУ партнера, уз статирање институција које би требало да заузму контролни однос према таквим праксама, није нешто чему желим да се прилагођавам.
Када обављате овако одговорне државничке послове, судбина земље и грађана зависе од вас, и то је нешто што, нажалост, премијер и дио парламентарне већине често не схватају.
Европски пут Црне Горе је тачка спајања скоро свих чинилаца на црногорској политичкој сцени. Да ли су сви искрени у томе и да ли има нешто што нас кочи, и шта је то?
Милатовић: У овом стадијуму приступања Европској унији, када постоји нови геополитички тренутак у корист убрзаног приступања, када смо добили позитиван ИБАР и након дугогодишњег застоја, очекујемо затварање нових преговарачких поглавља, декларативна домаћа подршка убрзању нашег европског пута једноставно више није довољна.
Потребне су истинске реформе и опредијељеност свих чинилаца власти за испуњавање овог главног приоритета наше вањске политике. Он је јасно артикулисан циљем који сам предочио када сам ступио на дужност предсједника државе да Црна Гора постане 28. земља чланица ЕУ до 2028. године.
Међутим, поставља се логично питање: како можемо рећи да је та подршка искрена ако је за непуних годину дана рада ове парламентарне већине Црна Гора постала колекционар протестних нота из сусједства, а предсједник Скупштине и потпредсједник Владе проглашени за персоне нон грата у Републици Хрватској, нашем једином сусједу чланици ЕУ?
Та врста неодговорности према државним интересима сели се и на мултилатерални план, па је тако премијер отказао учешће на Генералној Скупштини УН, због чега Црна Гора на том најважнијем међународном догађају неће бити адекватно представљена. Немам сумњу да је то урадио из политичких разлога, свјестан лоше позиције коју има пред изборе у Подгорици, чиме је државни интерес подредио партијском.
Но, у томе није усамљен. Ништа мању одговорност за тренутну ситуацију не сносе ни остали конституенти власти, за то што је практично замрла контролна функција парламента и што лоши законски текстови кроз Скупштину пролазе као кроз проточни бојлер, уз тек понеки примјер другачијег односа.
Додатно, данас нико више не спомиње Закон о одузимању нелегално стечене имовине, реформу администрације или ново изборно законодавство, неке од кључних ствари за унапређење владавине права у земљи. Нико више не спомиње Кредитно-гарантни фонд, подршку пољопривреди, домаћој производњи и мјере подршке малом бизнису.
Посебно истичем нетранспарентан процес доношења економских реформи, посебно у дијелу урушавања Фонда ПИО, подизања ПДВ-а и увођења нових акциза, али и промјене одредаба везаних за РТЦГ, запошљавања у полицији, постављења директора основних школа, и све лоше праксе на које готово свакодневно упозоравам јавност.
Често сам помињао и сада већ усвојену праксу избјегавања јавних расправа, и то код системских закона. То је недопустиво, поготово када имате озбиљне критике и невладиног сектора и стручне јавности, који сматрају да су многа законска рјешења гора од претходних.
Ако неко мисли да су то реформе које треба да нас приближе Европи, онда сам озбиљно забринут да смо кренули у погрешном смјеру. Јер оно што је заиста одблокирало процес интеграција јесу именовања у правосуђу, то су одлуке које почивају на политичком консензусу, када смо имали и један конструктиван однос дијела опозиције.
Дакле, нијесмо спровели суштинске реформе које би унаприједиле владавину права или утабале пут одрживом економском развоју. Правимо козметичке промјене, а често и кораке уназад, и бојим се да ће то, ако већ није, у једном тренутку бити јасно и Бриселу. Грађанима Црне Горе је то већ сада јасно као дан.
Више пута сам рекао – Црној Гори су потребне промјене, а не замјене!
Кампања за локалне изборе, у којој и Ви учествујете, покренула је бројна социо-економска питања. Какав резултат очекујете у главном граду и да ли ћете, ако то резултат буде налагао, ући у власт и са коалицијом ПЕС–Демократе?
Милатовић: Више пута сам казао да очекујем да ће листа која носи моје име, са сјајним Луком Ракчевићем као кандидатом за градоначелника Главног града, бити побједничка. Ријеч је о човјеку који је годинама препознат као борац за бољу Подгорицу и, у односу на друге кандидате за градоначелника, једини истински заинтересован, са потребним знањем и енергијом за позицију првог човјека града. Али Лука није једини, већ предводи сјајан тим поштених, посвећених и искрених људи окупљених на листи “Јаков Милатовић – За бољу Подгорицу!”.
Зато сам и увјерен да ће управо наша листа бити носилац нове власти у Подгорици на бази програма и принципа које смо јасно понудили грађанима у кампањи, а то су одговорност, транспарентност и меритократија. Листа коју предводим је формирана такође и као реформски, грађански и европски пут за Црну Гору, између двије политичке групације које персонификују некадашње лоше владање оличено у ДПС-у, и садашње лоше владање партија актуелне парламентарне већине. Зато је управо ова побједничка листа прави избор за грађане који не желе да подрже стари режим, а уједно су незадовољни оним чему свједочимо када је у питању актуелна власт. У том контексту, очекујем да резултати избора покрену здраву политичку динамику на свим нивоима, која ће ријешити институционални хаос, неозбиљност и неодговорност, којима свједочимо дуже вријеме.
Понекад се стиче утисак да је Ваше неслагање у виђењу вођења државе са премијером Милојком Спајићем на личном нивоу. Шта Ви кажете о томе?
Милатовић: Немам никакав лични проблем са господином Спајићем, и то сам поновио више пута. Период нашег заједничког рада, са свим успјешним и мање успјешним моментима, сматрам важним дијелом свог живота и професионалне каријере, али и важним за политичко сазријевање у Црној Гори. Желим му сваку личну и породичну срећу.
Међутим, важно је истаћи да нас двојица данас обављамо најодговорније функције у држави и да, евидентно, имамо другачије погледе на начин на који треба да се развија ова држава. То је, уосталом, био и разлог мог напуштања ПЕС-а.
Ја сам изашао из власти због принципа и идеје о бољој Црној Гори, а чини ми се да друга страна управо ради све, укључујући и злоупотребе јавних ресурса, како би још који дан остала на власти.
Ја не видим Црну Гору као крипто-дестинацију, већ као државу у којој успјех у животу долази као резултат рада.
извор: Дан
