Пише: мр Момо Јоксимовић
Запослени који прима бруто зараду 1.046 еура ,лични коефицијент му је 1, јер се дијели с просјечном бруто зарадом на нивоу државе- те су вриједности исте, и старосна пензија 40.година стажа , пензија би била 405,6 еура. Када се примијени ЕС2, од октобра, просјечна бруто зарада у држави биће 1.180 еура , али ће запосленом остати иста бруто зарада од 1.046 еура, па ће дијељењем коефицијент бити 0,886, а стартна пензија за 40.година стажа , пензија ће бити 359,6 е. ШТО ЈЕ ВЕЋА ПЛАТА БИЋЕ ВЕЋА ШТЕТА ЗА ПЕНЗИОНЕРА.
Годишњи лични коефицијент запосленог је најбитнији чинилац обрачуна будућег пензионера,а добија се када се бруто зарада запосленог подијели с просјечном бруто зарадом на нивоу државе, (то пише у чл.22 Закона о ПИО). Ако се мањи број дијели са већим бројем добија се нижи број.
Заполеном у октобру остаје иста бруто зарада , односно 5 одсто од бруто зараде постаје нето зарада, имаће нижи коефицијент јер ће просјечна бруто зарада бити већа због административног повећања минималне зараде.
Онај ко сада има зараду од 850 еура нето, његов бруто износ је 1.046 еура. По формули из закона о пио добија се годишњи лични коефицијент 1. По програму ЕС2, повећаће се бруто зарада на планираних 1.180 еура, запослени са нето зарадом од 850 еура, добиће повећање нето зараде око 50 еура , али ће му и даље остати иста бруто зарда од 1.046 еура. Лични коефицијент ће му се одредити кад збир годишњих личних коефицијената подијели с периодом за који су обрачунати , с тим што се свака година рачуна као 1, сваки мјесец 0,0833, а сваки дан као 0,00274.тако се утврђује лични бод осигураника множењем личног коефицијента осигураника и година његовог пензијског стажа. Ако је цијело вријеме имао зараду на нивоу просјечне и ако је радио 40 година, његов лични бод биће 40.
Да би добио коначан износ старосне пензије, лични бод осигураника се множи са вриједношћу пензије за један лични бод, који се утврђује посебно за сваку годину, а у 2024.години износи 10.14797 еура. Па старосна пензија за 40.година стажа биће 405,6 еура.
Запослени који остаје на исту бруто зараду имаће лични коефицијент од 0,886, а са 40.година стажа имаће лични бод од 35,44. Када се то помножи са садашњом вриједношћу пензије за један лични бод , добиће стартну пензију од 359,6 еура, што је знатно мање од предходног износа пензије.
ВЕЋА ПЛАТА ВЕЋА И ШТЕТА
Што су садашње плате веће ,повећава се и ова разлика ,односно будуће умањење. Ако је сада рецимо нето зарада 1.500 еура, бруто износ је 1.981 еуро, а лични коефицијент 1,85.Њему ће остати након октобра иста бруто зарада, али због вјештачког повећања просјечне зараде његов лични коефицијент ће пасти на 1,67. Пензија је 750,8 еура, а услед снижења личног коефицијента биће 677,8 еура.
Запослени са већим зарадама више издвајају за доприносе, добијају нижи будући коефицијент у односу на садашњи. У добитку ће бити они којима ће минимална зарада бити повећана на 600 или 800 еура, јер ће имати приближавање своје бруто зараде просјечној.
Директор ПИО г-дин Дробњак каже :“пензије у будућности неће бити мање , и ако ће лични коефиијент за одређене категорије становника бити мањи “. Даље Дробњак каже да постоје још два параметра битна, а то су дужина стажа и вриједност пензије за један лични бод, који такође утиче на износ обрачуна пензије.
Није нека наука, али ако множимо три броја , од којих је један мањи од један коначни резултат (износ пензије )ће увијек бити нижи него да је тај (сада негативни коефицијент ) задржао вриједност од 1.
При следећем редовном усклађивању пензије , поново ће запослени , који од сада добије нижи коефицијент бити оштећен , јер ће имати ниже повећање у еурима због мање основице која се повећава за проценат усклађивања.
Влада убјеђује да ће пензије расти а неће се смањивати, јер ће се годишње усклађивати са инфлацијом, али не нргира Влада да ће се смањити лични коефицијент за значајан број садашњих радника који одређује висину њихове старосне пензије.
Вјерујемо премијеру Спајићу да ће пензије бити стабилне и да се неће смањивати , јер се пензије по међународним конвенцијама морају исплаћивати.
Од 1.јануара 1870.до 31.децембра 2003.године, лични коефицијент запосленог се одређивао што се дијелила његова нето зарада с просјечном нето зарадом , а од тада се дијели њгова бруто зарада са просјечном бруто зарадом.
ДЕФИЦИТ ФОНДА ПИО – У НАРЕДНЕ 3 ГОДИНЕ 1,18 МИЛИЈАРДИ
Према предлогу финансијске стратегије ЕС2 до 2027.године , дефицит за Ф ПИО за 3 наредне године ће износити милијарду и 180 милиона евра, 300 милиона евра више од дионице ауто-пута Подгорица -Матешево.
За исплату пензија у 2024.години потребно је 737 милона евра. Од доприноса Фонд ће добити 570 милиона, фали ће 167 милиона евра. У међувремену допринси су се смањили са 20,5 на 10 одсто.
У 2025.години за сервисирање потреба Ф ПИО биће потребно 777 милоиона евра. Дефицит ће износити 383 милиона евра.
У 2026.години, расходи Ф ПИО ће износити 817,2 милиона евра ,од доприноса се 426,4 милиона евра , недостајаће 391 милион евра.
У 2027.години Фонду ће бити потребно 855,3 милиона евра да сервисира потребе. Од доприноса добиће Фонд 448,8 милиона евра, а дефицит ће износити 406,5 милиона евра,што није мало.
Минимална пензија је 450 евра, просјечна 490 евра. Потрошачка корпа је 850 евра. Цијене животних намирница и цијене здравствених услуга и лијекова су неиздрживе за пензионере.
Смањење доприноса за Фонда ПИО , са 20,5 на 10 одсто, значајно ће се угрозити положај пензионера и сигурност сервисирања пензија. Није нам јасно зашто се смањује висина доприноса, када се опет мора обебјеђивати из будџетских извора недостајући дио. Дали ће бити извори финансирања сигурни, као ПДВ, туреизам, сива економија, царине, порези исл је велико питање. Пензионери траже од Владе да одлуку о доприносима измијени и да се поведе свеобухватна јавна расправа о Закону о ПИО и о Фонду ПИО, јер је ово најзначајније питање сваке државре и сваке владе. Социјала се јасно мора одвојити од пензија, а свакако треба водити сензибилну социјалну политику, јер свако треба макар пристојно да живи.
На крају , пензионери вјерују Влади и премијеру Спајићу , и даћемо пуну подршку у спровођењу агенде ЕС2. Тражимо да се о реформама Закона о пио и Фонду Пио води шира јавна расправа .
( аутор је предсједник Партије пензионера и рада)
