Црногорски предсједник Јаков Милатовић рекао је да имам уставно и законско право, као и сваки други грађанин ове земље, да износи своје политичке ставове и мишљења.
– Једини сам који је директно изабран од грађана у Црној Гори. Чини ми се да систем који имамо, у смислу избора посланика у Скупштини Црне Горе, није директан избор посланика. Ако посматрамо ствари из тог угла, предсједник Црне Горе је најполитичкија особа у Црној Гори. Мислим да је цијело наше друштво свјесно да су промјене које су требале да дођу и које су требале да буду суштинске након 30. августа потпуно изневјерене– казао је Милатовић новинарима.
Како је истакао, многе лоше праксе које су постојале у претходном периоду, а од којих се требало дистанцирати, сада су постале дио свакодневнице, а неке су чак постале и горе него што су биле раније.
– Јасно сам, у тренутку када сам јавно образлагао разлоге свог укључивања у ове изборе, рекао да је неодговорно посматрати све то са стране. Свакодневни разговори које сам имао с грађанима, а који су разочарани због ствари које гледају, додатно су ме мотивисали да се поново укључим и да станем на црту лошим праксама. Више пута сам поставио питање: Да вас сада неко пита која је година у Црној Гори у којој се доноси закон којим се директори школа бирају у кабинету министра, а не од стране школских одбора, ви бисте можда рекли 1997. или 2003. То се десило само прије неколико дана. Или да вас неко пита која је година у Црној Гори када је смањен обавезан број година радног искуства потребан за избор директора Јавног сервиса. Ви бисте можда помислили да је то 1995. или 2006., али то се дешава сада. Сви знамо да је конкурс за директора Јавног сервиса, измјенама закона у задњем тренутку, био намјештен– казао је предсједник.
Овим се Јавни сервис, како наводи, додатно ставља подкласичну политичку контролу тренутне Владе и парламентарне већине.
– И сад вас питам, је ли то нормално? Јесу ли се грађани у Црној Гори борили за то? Јесу ли промјене након 30. августа требале да врате Јавни сервис опет у руке партијских чиновника? Мислим да нису. Ако бих ја посматрао све то са стране, сликао се с амбасадорима, путовао по свијету, онда бих и ја, на крају крајева, ћутањем аминовао све што се тренутно дешава у земљи. То не желим да радим. Грађани су ти који свакодневно од мене траже да се укључим, и они ће судити о свима нама, на овим и на сваким другим изборима. Демократија је процес који се учи и брани свакодневно. Неко мора да брани демократију од многих људи у парламентарној већини који, нажалост, не знају ни “Д” од демократије.Када сте већ поменули избор генералног директора Јавног сервиса, да ли мислите да је он на овакав начин одржив, с обзиром на то да се осам кандидата жалило и да ће се обратити међународним адресама? Очекујете ли неку реакцију? Постоји ли ико у Црној Гори ко сматра да избор директора РТЦГ-а није био намјештен? Закон су промијенили прије мјесец дана. Причали су нам како је пет година радног искуства боље него десет. Да ли разумијете како се тезе тренутно изврћу? Измјене тог закона у последњем тренутку парламентарна већина је продала јавности као дио ИБАР закона, што није тачно– казао је Милатовић.
Осим овог,како каже, имали смо још спорних Закона, попут измјена у вези с Судским савјетом, гдје је дошло до класичног кршења уставних норми.
– Наиме, Устав каже да се Судски савјет, који бира и разрјешава судије, бира на мандат од четири године, а сада имате законски основ да тај мандат може трајати шест година. Устав јасно каже четири године, а ви онда у Скупштини донесете закон који каже, ето, може бити шест. Или, рецимо, Закон о унутрашњим пословима, гдје се избор полицајаца извлачи из система и ставља опет у рукеминистра. Раније смо имали власт која је, заједно са Европском комисијом и јавним консултацијама, усвајала законе, па је проблем била имплементација. Сада имамо лоше законе. Нова парламентарна већина довела је до тога да су закони лоши, а пракса још гора. Враћамо се десет година уназад у односу на оно што смо имали у претходном периоду– навео је он.
Како је казао, “замислите гдје смо сада”.
– Када разговарате с грађанима, наравно да желе да неко стане на политичку црту и да јавно каже оно што сви у Црној Гори знају да је тачно. Сада имамо ситуацију гдје неко урушава пензиони фонд и систем међугенерацијске солидарности. Без икаквих јавних расправа и озбиљних анализа, предлажу да пензија, умјесто економске категорије, постане социјална категорија. Ово је први корак ка томе да свако у Црној Гори за пар година прима исту пензију. Ако то грађани не разумију и ако тренутно нико у Црној Гори нема храбрости да јасно каже те ствари, онда смо узалуд трошили вријеме– рекао је он.
