Пише: Иван Милошевић
Да не би календара, не бих се сјетио годишњице такозваних историјских промјена у Црној Гори – смјене ДПС-а! Након четири године нијесам примјетио да су политички аксиоми ДПС-а замијењени новим и да је дошао крај једној диктаторској странци и да је дошао крај окошталом комунистичком систему. И даље су нам симболи као што су били, химна нам је и даље каква је, језик нам се и даље зове како се зове, спољна политика је НАТОВСКА и гора него у вријеме ДПС-а, а та странка данас је најјачи појединачни политички субјект у Црној Гори. Прије неко вече и Мило се појавио на промоцији ДПС-а и све је изгледало као прије и као да 30. августа није ни било. Уколико се овако настави нико се неће ни сјећати тобожњих историјских промјена. Све ће покрити ружмарин и шаж и непсособност нових владара да задају коначан ударац превејаном, али анахроном, комунистичком систему!
У неспособности нових владара да схвате шта је био 30. август лежи и данашње њихово политичко и остало лутање по беспућима комунистичког наслеђа у Црној Гори. Плејада политичара, односно прве постДПСОВСКЕ владе, након 30, августа понашала се као да је освојила власт у Шведској и као да у рукама нијесу имали историјску шансу да стану за врат и угасе посљедњи комунистички систем на Балкану. Из политичке магле неко је извукао магловите политичаре попут Здравка, Јакова и Милојка, чија је основна карактеристика била да бивши режим нијесу доживљавали као комунистички, а идеолошки су припадали том систему. Јесте да се Здравко није вадио из храмова, али његов вјерски живот није утицао на његове политичке идеје, па је захваљујући њему и његовим епигонима све остало као што је и било. Сви комунистички (ДПС) кадрови остали су на својим мјестима, лагодно заваљени у министарским и осталим државним кабинетима и прилагодили су се новим условима, односно новим политичким газдама. Дресове су наравно промијенили, али ћуд ни под разно и наставили су да његују тековине комунизма. И након четири године у том погледу се ништа није промијенило. Армија ДПС службеника и даље прима плату од државе и нова власт их чак користи као искусне чиновнике и они даље креирају и кроје свакодневну економску и духовну политику званичне власти у Црној Гори!
Политичари воле да употребљавају израз “по дубини” и инстиктивно осјећају да се тамо крије права ствар и да ко освоји дубину има прилику да влада на дуже. Иако ДПС већ годинама вришти како нова власт партијски запошљава, нови владари ни након четири године нијсу успјели да освоје ту “дубину” и она је и даље дубоко комунистичка и одана бившем режиму. Према статистици у државним службама ради преко 50.000 запослених, а нова власт можда је запослила нових 5000 или 10.000 службеника, али није смјенила оне које је затекла, па је умјесто да смањи само повећала гломазни државни апарат. А тај гломазни државни апарат направио је нико други до ДПС и то са циљем да га штити и након што више не буде власт. И то данас имамо прилику да гледамо у директном преносу. Да тога нема, како би било могуће да на стотине државних тужилаца немају ни један доказ о ДПС пљачки и до сада није ухапшен ни један значајни функционер ДПС-а, а на врата шефа ДПС-а тужиоци не смију ни да закуцају, а камоли да Мила питају за поријекло имовине и за све оно што је продао и стрпао у своје и џепове својих најближих сарадника. И нема ко да га то пита, јер судије и тужиоци у великој већини припадају ДПС дубини и тамо су гдје су само из једног разлога – да штите ДПС-овце, посебно ове виђеније, од прогона и оптужби за пљачку!
Нова власт након 30. августа није схватила или није хтјела да схвати да са комунистичким системом не можете да раскидате на основу прописа, промјена закона и неком правном процедуром. Комунисти су прије 80 година на власт дошли силом и уз потоке крви неистомишљеника које су масакрирали по домаћим и јамама Словеније, а током владавине примјењивали су сурове методе обрачуна са политичким противницима и насиље у сваком облику је била главни стуб њихове власти. И такав стуб није могуће срушити мирно, процедурама и законима! Све бивше комунистичке земље морале су да подигну револуцију против бивших револуционара и да њих саме, али и њихов систем, уз мању или већу примјену силе, уклоне из државног апарата и на тај начин се обрачунају са дубоком УДБОМ или дубоком идеолошком државом похрањеном у стотине и стотине владиних кабинета, секретаријата и осталих државних служби! Комунизам није природна идеологија, а његова пракса је сурови обрачун са неистомишљеницима и владање страхом и сијањем сиромаштва и такав систем није могуће мирно уклонити из јавног живота!
Умјесто тога Здравко је довео младе комунистичке експерте, договорио кохабитациују са дубоком ДПС државом и добили смо што смо добили. Ренесансу комунизма и њен даљи развој!
А шта је требало да се уради? Црна Гора је након 30. августа сљедећег дана требало да стане. Нова власт је требало да заузме државне службе и да у њима распореди своје службенике ( претпоставка тог потеза је била влада у сјенци, коју тадашња опозиција никада није формирала, што доказује да је и опозиција ДПС-у била идеолошки формирана на комунистичким темељима и да осим пар изузетака није имала намјеру да се обрачуна са тим системом, јер му је и сама припадала). Комунисти су силом дошли на власти и без силе неће је препустити другима, што се показало у скоро свим бившим комунистичким државама. Такав обрачун у Црној Гори се није десио и данас плаћамо политички и егзистенцијални данак том пропусту!
Нова власт је преко ноћи требало да смијени цјелокупан безбједоносни, медијски и чиновнички апарат у Црној Гори! Небојша Медојевић је предлагао и увођење ванредног стања на пола године, што је добар предлог, и за то вријеме је требало формирати потпуно нове безбједоносне, медијске и чиновничке структутре, које нијесу имали никаквих веза са ДПС-ом и његовом дубоком државом. И тек са таквим реновинараним државним апаратом могла би се Црна Гора смјестити у ред нормалних држава са шансом да искористи све своје шансе да буде богато мјесто за живот својих грађана!
Ништа од тога се није десило, а неће се ни десити и због тога тапкамо у мјесту, а могуће је да ускоро дубока држава ДПС-а прогласи побједу над новим политичким снагама и на кључна мјеста врати старе кадролве и своје чланове! Такав песимистилки сценарио није немогућ, јер идеологија комунизма и даље преовладава у јавном домаћем животу. Од 20 странака чак 18 његују још увијек Броза, од 20 интелектуалаца 18 је хзаљубљено у Ђиласа и Мошу, од 20 умјетника 18 још увијек чита Мирка и Славка. Иако тобож нема ДПС-а, њена наслеђена идеологија Броза и Кардеља, и даље влада у јавном животу и регрутује нове генарације пионира и кумровачких ђака!
Црној Гори сами Бог може једино да помогне, а можда ни он нема шансе да нас отрезни од комунизма! У степену у којем будемо наоредовали у том процесу зависиће будући 30-ти августи. За сада нема пуно разлога за наду!
