Пише: Иван Милошевић
Пјесмa ” Срце Србије”избацила је Монтенегрине из ципела. Какво срце Србије и то још са црногорским мотивима снимљеним код Острога и са Цетиња! Окупација и Вељеокупација, стижу четници са свих српских страна, надиру из мишјих и осталих рупа, слијећу на Дурмитор и Ловћен и заводе Вучићеву диктатору! Поменута пјесма бацила је у други план и Милојково купање у Сен Тропеу, истиснула је са насловних страна ДПС портала инфлацију и осталу профилацију. Сав је Монтенегро устао да брани ЦГ од једне пјесме и то још од неког теоретичара завјере, Петровића из Србије, и Монтенегрини ће прије коријене јест, него дати педаљ црногорске отаџбине. Браниће Монтенегро до посљедњег и неће дати да једна строфа освоји било који метар вјечне Црне Горе и окрњи њену независност. И градоначелник Цетиња је зарезао оловку и тражи казне за ауторе пјесме, а и Љубо са ЦДМ-а јутрос поранио да се придружи и затражи интервенцију полиције. Траже да се ухапси строфа, али и пјевач, црногорска ношња и да се под хитно избришу сви црногорски мотиви и да се тако модификовано “Срце Србије” врати порвим авионом за Сурчин и да се затвори у забјелску самицу!
Монтенегрини гори него најгори комунисти, мали им је бивши Голи Оток, хтјели би нови и да под хитно прими комплет екипу “Срца Србије” са додатком и Данице Црногорчевић од чијег весеља српскога рода Монтенегрини не могу да спавају и ноћима стријепе да им се преко границе не провуче барјак од Призрена до Румије и угрози стечене независност!
Да су Монтенегрини нека власт активирали би хитно Грможур и Јусовачу! Било би година и година робије за “Срце Србије”, али и за “Весели се српски роде”, али и комплет гусларе који и ових дана пјевају о боју са Турцима, скидањима глава и одбрани Српства и православља! Кажу неки да су Монте негрини комунисти, не слажем се, гори су од комуниста!
Након медијске хајке Монтенегрина на строфе и пјеваче, падоше ми на памет Монтенегрини и 100-стотни Црногорци у Београду. Колико ми је познато добар дио њих управља бројним државним и приватнимм предузећима и осталим службама у престоници Србије и то не од јуче, већ пола вијека, па и дуже. Кажу да још једна Црна Гора или барем њен добар дио живи у сред Београда и нико их не дира и мирно раде свој посао и зарађују за пензију, а понеки имају и богаства о којима обичан човјек и не сања! За њих би се слободно могло рећи да је “Београд срце Црне Горе”!
Гарант да ови што спремају одбрану од “Срца Србије” имају понеког свога у Београду и очекујем да их зову како би на Теразијама организовали протесте због једне пјссме, њених строфа, извођача и кантаутора. Не сумњам да би протест успио и да би се учесници договорили да је “Београд срце Црне Горе” и да то треба да остане,. јер њима је тамо као код куће!
Главна невоља Монтенегрина, наравно, није Београд, него њихова глава која никако да прихвати да у Црној Гори живи барем једна и по стотина хиљада Срба. И они, практично и формално, имају двије мајке државе, односно Србију и Црну Гору и ни у сну их не раздвајају. Џаба урликали Монтенегрини и спремали гарде и хајдуке за одбрану ЦГ од вељесрпских строфа и пјевача, српски дио становништва ЦГ ће и даље те двије државе сматрати својим мајкама и најрођенијим родом. Једноставно тако им је дато и тако су они доживјели и доживљавају историју, садашњост и будућност Црне Горе!
И шта онда? Монтенегрини их не могу промијенити, не могу их ни похапсити или стрпати на тракторе. Једино могу да прихвате да су такви, какви су и да са њима таквима морају и треба да живе. Када то схвате и прихвате, можда их тада неће толико иритирати “Срце Србије”, јер таман толико је и “Београд срце Црне Горе”!
И шта сад? Ништа или нека Монтенегрини зову Констракту! Можда ће им тек тада бити пуно срце! Како Србије, тако и Црне Горе!
