Становништво у Европи стари, па земље све више троше новца за пензије. Владе у земљама Европе желе да подигну старосну границу за одлазак у пензију, па Енглеска заговара на 68.година. Више од петине становништава ЕУ има 65 и више година старости.  Број  особа  у Европи старијих од 65 година у 2024.години, премашује први пут број мађих особа од 15.година , и  поред велике миграције.  Европи је потребно још радника како би порези могли покрити трошкове јавних пензија. Сада је у Европи 3 раника на једног пензионера , а 2050.године биће 2 радника на једног пензионера. Годишњи трошак за јавне пензије  износе 10 одсто домаћег БДП.а, а у Грчкој и Италији је 16 одсто БДП-а.

Неке земље Европе су подигле старосну гранцу за пензионисање.  Француски радници се томе демострацијама одупиру, боре се да сачувају да и даље иду у пензију са 62 године стажа умјесто 64 колико влада предлаже. Енглесак жели да у 2024.години продужи радни вијек на 68.година. Жене су се у Британији пензионисале од 5-7 година прије од мушкараца а сада је то изједначено.

Холандија је реформисала пензијски систем  који не постиже постављене циљеве . У Њемачкој, Белгији и другим Европским земљама нема реформи пензијских система. Нема још јасних ставова о приватним пензијским фондовима. Од 2023.године само 23 % становништва Европе има професионални пензиони план, док је само 19 % допунило државну пензију приватном.

Пензиона криза у задњој деценији је присутна у Европи, због ниских реалних прихода пензионих фондова који нијесу били имуни да надмаше инфлацију. То је резултирало губитком куповне моћи.  Номинални приходи на приватне пензијионе фондове широм свијета у 2023.години износили су 8 одсто , али због инфлације и короне то је било само 2 одсто реалних прихода. Инфлација у еуро зони у 2022.години била је 10,6 одсто. Приватнни фондови  очито не дају жељене ефекте.

ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ САДА ИМАЈУ  ПРЕКО 800 ЕУРА , И ОНИ СА СРЕДЊОМ ШКОЛОМ  КОЈИ ИМАЈУ 600 ЕУРА  ДО 800 ЕУРА , ИМАЋЕ НИЖИ КОЕФИЦИЈЕНТ ЗА ОБРАЧУН БУДУЋЕ ПЕНЗИЈЕ.

Запослени који сада имају нето зараду преко 800 еура , као и они са средњом стручном спремом  са зарадом од 600 до 800 еура, имаће нижи коефицијент  за обрачун будуће пензије., произилази из Закона који предлаже Влада из Програма „ ЕВРОПА САД 2“,  и онага што произилази из садашњег Закона о  ПИО.

Пензија  будућих пензионера зависи од личног коефициујента  осигураника , који се добија тако  што се његов износ бруто зараде  у тој години  дијели са просјечном бруто зарадом  у држави . Ако његова бруто зарада остане иста а повећа се  државни просјек  бруто зараде  , он ће имати нижи коефицијент  за обрачун пензије  и тиме и нижи износ пензије у будућности.

Влада је смањила доприносе са 20,5 на 10 %, од чега се на терет запосленог смањује са 16 на 10 одсто , а укида дио доприноса на терет послодавца  од 5,5 одсто , као и повећање нето зараде за средњу спрему  са 450 на 600 еура  и  за вишу  и високу спрему са 450 на 800 еура.

По Закону , бруто зараду чини нето зарада  и сви допериноси  и порези који иду на терет запосленог  али не и дажбине на терет послодавца.

Овим предлозима  износ бруто зараде  остаће исти  за запослене који сада имају  нето зараду преко 800  еура,  као и оне који са средњом стручном спремом  или раде на том радном мјесту , сада имају нето зараду 600  до 800 еура. На те категорије запослених неће утицати повећање  минималне зараде, већ само дио доприниса за ПИО постати дио нето зараде , а бруто зарада ће остати иста.

Због повећања минималне зарада  биће повећана просјечна бруто зарада , па ће ове двије групе запослених  приликом израчунавања личног коефицијента осигураника , односно дијељења  њиове бруто зараде , која остаје иста , са новим већим износом просјечне бруто зараде , бити нижи овај коефицијент  одлучујући за обрачун будуће пензије.

Садашња просјечна плата од 830 еура, бруто зарада је 1.017 еура , то значи да ће том запосленом  годишњи коефицијент  за ту годину бити „1“  јер је једнак просјечној бруто заради .  Кроз ЕС 2, њима се повећава нето зарада  на 880 еура јер се 5 одсто доприноса за ПИО претвара  у нето зараду, али бруто зарада остаје иста на 1.017 еура.

По процјени Владе ,  након повећања  минималне зараде , сада ће бруто зарада бити 1.180 еура умјесто 1.017 еура. Када се просјечна зарада тих запослени од 1.017 еура подијели са просјеком од 1.180 еура  добија се коефицијент од 0,86, што је за 14 одсто нижи коефицијент од „1“. Лични коефицијент се множи са  пензијским стажом , и тако се добијају лични бодови осигураника , који се опет множе са вриједношћу пензије за један лични бод на дан остваривања права , и добија се  коначни износ пензије. Но ,ако се смањује лични коефицијент  што се по овој процјени дешава , смањује се и коначни износ будуће пензије.

Тако ће се лични коефицијенти смањивати у 2025, 26 ,27, 28…годину и тај  лични коефицијент ће бити мањи од предходних година и тко се прави несклад  у том односу између њихове бруто плате  и просјечне на нивоу  Црне Горе. Запосленима којима ће се повећати зараде на 600 и 800 еура ће тиме бити повећан њихов  годишњи лични коефицијент  , за разлику  од ових других чије зараде неће бити увећане  у том истом проценту .

ПРЕДСЈЕДНИК ДРЖАВЕ МИЛАТОВИЋ УПОЗОРИО ВЛАДУ.

Казао је да један од кључних елемената који одређује висину нечије пензије јесте годишњи лични коефицијент , који представља однос осигураникове бруто зараде и просјечне бруто зараде. Питао је зашто Влада смањује висину пензије будућих пензионера. За будућуе пензионере  највећи број сада запослених  наших грађана пензије ће бити мање.

Систем међугенерацијске солидарности представља један од најосетљивијих и најсложенијих  економско- социјалних механизама. Свака непромишљена одлука може изазвати несагледиве последице по будуће  пензионере.

Влада је реаговала и казала да висина доприноса не одређује висину пензије , па је јасно да до умањења пензије неће доћи у наредном периоду.

Влада је казала да Милатовић не говори истину , али нијесу негирали то што је казао.

Пензионери су против смањивања доприноса за Фонд ПИО, Пензионери припремају јавно реаговање у септемру , тражећи од Владе да не доноси једностране штетне одлуке по пензионере. У том правцу је ММФ, Свјетска банка и Европска комисија ултимативно што како није до сада упозорила Владу Црне Горе да  не смањује доприносе за Фонд ПИО, јер ће изазвати далекосежне трајне последице по пензионере. Па ни укидање доприноса за здравствено осигурање није дало позитивне већ негативне ефекте.

Двије минималне зараде су неодрживе, јер МОР и европске директиве познају само једну минималну зараду.

Реформа пензијског система је изазов за сваку државу и Валду. На том питању се ломе копља бројних политика. Реформе се раде по десет и више година. Тражимо јавну расправу о Закону о ПИО и о реформи ПИО,  гдје се морају укључити бројни субјекти. То је далеко сложеније и болно питање за сваку Валду па и за Валду ЦГ.

Партија пензионера и инвалида ЦГ, Мр Момо Јоксимовић,предсједник