Пише: Александар Дугин
Генерално, више од 30 година убеђивати друштво да је „за новац – да!“ – оптимална животна и социјална стратегија, томе учити, то пропагирати, то опевавати (буквално) на све могуће начине, величати, на томе градити индексе успеха, постављати као главни критеријум економске активности, а истовремено исмевати, понижавати, дискредитовати и вређати, називајући „лузерима“ или чак „мрачњацима“ оне који мисле „за новац – не“, а онда се одједном ужаснути оним што видимо и морално осуђујемо. Није ли то чудно?
Са тим „за новац – да!“ почела је перестројка. Управо тако су бандити и комсомолци схватали државно финансирање. Деведесетих је то постала званична идеологија режима. И све што су могли, покрали су и распродали. Али, авај, и под Путином пре почетка СВО, иако се стидљиво полушапатом говорило да има важнијих ствари, општи став је остао исти. „За новац – да!” – то је био закон. Друштво доведено у расуло императивом систематски усађиваног и подстицаног моралног разврата не може направити преокрет од 180% преко ноћи. А рат нас тера управо на то.
Ево, и Дерипаска је у недоумици: па то је „лудило“ – ићи 30 година у једном правцу (олигарси знају боље од других шта је „за новац – да!“, јер је то камен темељац света који су они изградили, где су они краљеви) , и изненада, без упозорења нагло скренути. Лењин је у Толстоју видео „огледало руске револуције“. Данас је осетљив екран хитно потребних промена – Инстасамка. Она је култни спикер читавог историјског периода од перестројке до Специјалне операције. Такође нека врста огледала.
Али рат је са собом донео неизбежност Револуције. Конзервативне. И кренуло се одозго. Нема више „За новац – да!”. То илуструје читав низ демонстративних хапшења чиновника и виших менаџера. Ово нису изоловани изузетни случајеви праведног кажњавања за кршење закона, ово је почетак нове етике. Нове идеологије. Ово је – Револуција, јер да би се променила идеологија у друштву („за новац, да!“ – то и јесте идеологија, односно либерализам), потребно је уложити невероватан напор, а понекад и насиље. А ми овде правимо тек прве кораке. Јер, биће потребно вратити се на почетак и признати да је у самом извору перестројке лежало чисто зло.
Или би можда требало ићи још дубље у историју. Јер социјализам, барем у теорији и у првој половини историје СССР-а, није значио „за новац – да!”, већ нешто сасвим супротно. А кад је постао „за новац – да!“, онда је преко ноћи колабирао. У касном совјетском друштву, као смртоносни микроб појавила се Инстасамка.
Ни Руска империја уопште није била „за новац – да!“ Него за Цара, за Бога, за народ. Али кад су почели да секу вишњике („за новац – да!”), тада је све почело да се распада.
Идеолошки ставови сежу дубоко у друштво, данас је либерализам нагризао његове корене. Отуда и колапс Државе 90-их са формирањем разбацаних агресивних и апсурдних пропалих држава на њеној територији, и колапс институције породице са падом демографије, и илегални мигранти, и дивље корупције, и Пугачове с Галкинима, и естетика дегенерације, и подстицање урбанизације, и катастрофални пораст наркоманије, и необуздано понашање на интернету, и нагли пад менталног нивоа, који је, према Јунгу, предуслов за масовне менталне поремећаје. Све то је веома дубоко. И све то ће морати да се уништи.
Ми смо у рату са Западом и плашимо га се. Али у њему, као у огледалу, примећујемо себе. Оваквим нас је учинио утицај Запада, његова моћ над нама.
Али ми више не желимо да будемо као Инстасамка. Желимо да будемо другачији – руски, какви смо одувек били. Са достојанством, савешћу, вером и чашћу. Хоћемо да будемо народ и држава, друштво и култура, а не све ово.
Ово захтева велико прочишћење. Оно је неизбежно. Или тако, или нас неће бити. Као да се нас никад није ни било.
(Телеграм канал А. Дугина; превео Ж. Никчевић)
