Овај филм је у режији Ђорђа Бојанића и ђакона Дејана Јовановића о првом српском светитељу и кнезу/краљу Јовану Владимиру чије мошти се налазе у Албанији, о њему Срби врло мало знају.

Кадрови за филм снимани су у Елбасану – Шин Ђон (Албанија), Старом Бару, Микуљићима, Румији (ходочашће до цркве Свете Тројице на врху Румије на висини 1596 метара, прелепи кадрови) тамо се сваке године традиционално на дан Свете Тројице износи крст Светог Јована Владимира, кога чува братство Адровића.

Обишли смо са протојерејом Јованом Пламенцем и братство Андровића у Старом Бару које вековима чува крст Светог Јована Владимира и имали смо прилику да видимо и целивамо крст, наглашава Ђорђа Бојанић.

У филму говориће протојереј Јован Пламенца човек који је открио мошти у Албанији Светог Јована Владимира. Говориће и проф. др Ђорђе Ђекић.

Ово је прича о којој и дан данас има доста мало података и о којој наш народ скоро и ништа не зна, нема тога довољно ни у уџбеницима историје.

Владимир је био први српски владар кога је Србска православна црква прогласила за свеца. Владао је Дукљом, крајем 10. и почетком 11. века, државом која се простирала на подручју данашње Црне Горе, Босне и Херцеовине, Северне Македоније и Албаније.

Свети Јован Владимир Србски се сматра првим србским свецем и небеским заштитником града Бара. Његово најстарије, данас изгубљено житије настало је у Дукљи вероватно између 1075. и 1089. године; сачувано је у скраћеном облику у Љетописа попа Дукљанина, написаном на латинском.
Текст се наставља после огласа

Доста о томе је писао и Ава Јустин Поповић и владика Николај Велимировић, али поред тих записа имамо и нова истраживања која ће нам пренети у филму Јован Пламенац.

Одрубљена му је глава испред цркве у Преспи, царске престонице, где је и сахрањен.

По једној верзији његове моштију су из Преспе пренете у манастир Пречиста Крајинска, близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана (ту је сад само део моштију), а већи део моштију налази се од око 1995. године у православној саборној цркви у Тирани (које су закључане у олтару).

Јован Владимир је 1016 године у Преспи убијен, србски владар Дукље, најмоћније србске кнежевине тога доба.

Манастир светог Јована Владимиран налази се у селу Брадашеш у округу Елбасана, данас се ту налази део његових моштију. Албанци су ову српску цркву превели под албанску православну цркву, и за њих данас ова црква нема никакве везе са српском црквом и Србима.

Они су 2006.год плочу изнад главног улаза у цркву, на којој је било написано ћирилицом ко је оснивач и ктитор светиње су скинули и на њено место поставили плочу са грчким натписом.

–Та уклоњена плоча са српским ћириличним натписом данас се чува у једном музеју у Тирани!
Ова прича је захтевна, и надамо се да ћемо успети у овој реализацији. Срећом дозвољено ми је да снимим кадрове у цркви као и мошти Светог Јована Владимира. Хвала и братству Андровић што нам је дозволило да снимим Крст Светог Јована Владимира (који се износи само једанпут годишње) и да снимим њихову изјаву за филм. Хвала и протојереју Јовану Пламенцу на гостопримству, велики је то духовни човек, наглашава Ђорђе Бојанић.

Тек сада следи тежак процес монтаже са ђаконом Дејаном Јовановићем. Завршетак филма очекујемо средином септембра. Наратор у филму је Бобан Коцев (водитељ Радио Глас Нишака Епархија).

Као и остали филмови и овај ако Бог да његову реализацију биће приказан преко јутјуба и моћи ће да се преузима и емитује без икакве зараде и апанажа.