ДАНАС се обележава 30 година откако се Александар Исајевич Солжењицин, прослављени руски писац, политички мислилац, нобеловац, после 20 година егзила вратио у Москву. Држављанство му је враћено четири године раније. Солжењицин је ухапшен 12. фебруара 1974,а сутрадан депортован у Франкфурт,притом му је одузето совјетско држављанство. Протеривању је претходила заплена дела његових рукописа, које је још раније спречен да објављује.
Године 1970. додељна му је Нобелова награда, али он није могао лично да је преузме, стрепећи да му неће бити допуштен повратак у земљу.
Протеривање какво је доживео Солжењицин било је тужна чињеница совјетског друштва. Он у том смислу није био изузетак, јер су бројни велики интелектуалци Русије доживели слично у совјетско време. Протерани су били и Сергеј Рахмањинов, Владимир Набоков, Иван Буњин, Зинаида Хипиус, Дмитриј Мерешковски, Сергеј Прокофјев, Василиј Кандински, Шаљапин, Марина Цветајева, Нина Берберова, Николај Берђајев. Постоји чак у руској култури термин “Филозофски пароброд” зато што су протеривани бродовима пут тада немачке луке Шћећин. Тако је скован општи назив за читаву акцију протеривања некомунистички опредељених интелектуалца. Само 1922. године, било их, на пет пловила, најмање 228.