Пошто Американци на такву изложбу нису хтјели да пристану, а Загреб није хтио да попусти, изложба о усташким злочинима и Холокаусту на крају је отказана. Главни протагонисти међународног скандала били су министар културе Хрватске Нина Обуљен Коржинек и директор Хрватског историјског музеја и предсједник Управног одбора Јавне установе Спомен подручје Јасеновац Матеа Брстило Решетар.

Изложба Музеја Холокауста, која је путујућег карактера, подразумијева да уз већину стандардних паноа који показују историју Холокауста, у земљама попут Мађарске, Летоније, Литваније, Пољске или Хрватске буду додати и панои који објашњавају локални контекст.

Америчка страна је упорно инсистирала да се дода да је и над Србима, као и над Јеврејима и Ромима, био почињен геноцид, што Загреб није прихватио, оцијенивши је као „сувишну и непотребну“ информацију.

Предсједник Управног одбора Спомен Подручја Јасеновац је ово упорно одбијање да се геноцидне политике повежу са Србима објаснила „изостанком стручних и правних истраживања о тој теми“. У само неколико измјена предложеног текста за изложбу, потпуно је избрисан контекст планираног погрома Срба, карактеристичног за усташки режим.

Амерички организатори изложбе изразили су забринутост и жаљење зато што се политизује изложба која би требало да буде едукативног карактера. Изложба је отказана и цијела прича је заташкана.

Управник Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић поднио је крајем маја оставку, а у изјави медијима је као разлог навео тврдње о нетачностима на интернет страницама те јавне установе.