Свети Јаков Тумански није био само монах, подвижник већ и веома образован човек, доктор права и филозофије, дипломата. Био је један од највећих светаца који су ходали чудотворним манастиром Тумане. Јаков је био један од оних људи који су сви волели. Био је Хришћанин и Србин за пример – комунисти му то никада нису опростили. Одмах након доласка на власт 1946. су га утамничили, а онда и монструозно претукли до смрти моментално након његовог изласка из затвора. Слуге ђавоље нису могле да гледају у његове благе и слободарске очи.
Рођен је као Радоје Арсовић 1894. на Равној Гори. Школовао се у Србији, а касније докторирао на Сорбони. Тамо је као учен човек радио и као дипломата у Амбасади Краљевине. Био је изразито отмен човек, који је сваки дан мењао одела. Међутим, када је одлучио да свој живот посвети Богу, одело које му је сестра Иванка била поклонила понудио је првом просјаку на кога је наишао.
Велики утицај на његов подвижнички пут имао је владика Николај, па је Св. Јаков уз владику и започео своје подвизавање у манастиру Жича. На своју докторску титулу потпуно је заборавио. Живео је врло скромно и ћутљиво, ишао у похабаној одећи и чистио ђубриво из штале поред манастира. Анегдоте у вези са његовим подвижничким животом препричавале су се ван Жиче и Краљева.
Био је чудотворац. Свети Ава Јустин Поповић записао је да је Св. Јаков предвидео немачко бомбардовање Београда и наша страдања у том рату, а да је пред рат водећи волове упрегнуте у јарам по Краљеву упозоравао народ да га чека тешка патња и ропство.
Након изласка из затвора и тортуре, 1946. припадници УДБЕ на путу између Пожаревца и Раброва су га претукли, наневши му тешке телесне повреде од којих је убрзо преминуо. Званични разлог је био 8.000 примерака Оче наш, које је несебично изделио народу на железничкој станици у Пожаревцу. Према личној жељи, сахрањен је у његовом манастиру Тумане. За свеца је канонизован на Светом архијерејском сабору 2017.
извор: фејсбук