Пише: Донко Ракочевић
Ничим изазвани, јуче су у црногорском парламенту посланици ДПС.а, на челу са Нермином Абдићем и Иваном Вуковићем, јуришали на четнике, представљајући их као највеће зликовце у Дугом светском рату на нашим просторима. Претпостављам да су чули да је амерички председник Хари Труман, 29. марта 1948. године, постхумно доделио Легију за заслуге првог степена Дражи Михаиловићу, а да је Европски парламент пре десетак година изједначио комунизам и фашизам. Али, вјероватно не знају шта је највећи француски генерал Шарл Де Гол говорио о ђенералу Дражи.
Ален Перфит, својевремено министар информација у Влади генерала Де Гола, у својој књизи успомена „То је био Де Гол“, пише шта је славни француски генерал говорио о Дражи Михаиловићу:
-Истински национални херој био је Михаиловић. Он се није тукао за одређену идеологију, ни за совјетски поредак. Није кренуо у акцију зато што га је нека страна земља у то гурнула. Он је, једноставно, био родољуб. Сем ослобођења своје отаџбине, другог циља није имао. Знао је да се народ не да силом побиједити.
Само, њега су издали. Изигран слева, напуштен од својих, па и од савезника, он је био изручен комунистима. А он је, међутим, учинио да Вермахт изгуби два или три мјесеца у пролеће ’41. Он је успорио њемачки напад на Русију. Он је спречио Њемце да прије зиме допру до Москве и Лењинграда. Могуће да је он изазвао Хитлерову пропаст.
Нико му није хтио помоћи, он се ослањао једино на своје родољубље и своје родољубе. Међународни комунизам је поразио то родољубље. Али, све ће се то једног дана окренути.
Перфит на ово додаје:
-Михаиловић је за генерала Де Гола брат по оружју, истински херој, чија га трагична судбина дубоко потреса. Између Генерала и Тита увек ће стајати крв српског Де Гола.
То што је француски генерал нашу историју боље познавао од својих министара, то и није тако чудно. Чудно је, и застрашујуће, што ју је боље знао, и јасније просуђивао, и од многих Срба, од Црногораца да и не причамо. Није му падало на ум да пређе преко злочина почињеног у јулу 1946, остао је одан далеком и несрећном ратном другу.
А ми? Ми смо прешли преко овог, и преко многих других злочина. Ми се и данас блатом бацамо на гроб трагичне жртве, а величамо једног од најмасовнијих убица 20 века – у Београду му држе почасну стражу, а у Подгорици су му подигли споменик на који редовно полажу цвеће.
П.С: Надам се да нико не може спорити да је славни француски генерал боље познавао историју, посебно прилике у Другом светском рату, од једног ортопеда из овдашњег Клиничког центра, и једног политиканта из Загорича.
извор: фејсбук
