Пише: Иван Милошевић

Јутрос је на ДПС порталу један Монтенегрин ускликнуо: “Загребу, извини!”. Тако је настављен континуитет монтенегринске дукљанске јавне и тајне политике према Загребу, као новом пијемонту Новоцрногорства, монтенегринског европејства и слуганства загребачким политичким поглавицама. Јутрошње извињење Загребу је ехо претходног извињења Дубровнику и како су Монтенегрини кренули биће тих извињења још и још. И не само извињења, него ће Монтенегрини заслијепљени загребачким маглама, уколико се врате на власт, са ријечи кренути на дјела и као знак покајања Загребу даровати и дио сопствене територије. Недавна посјета хрватског министра спољних послова показала је шта би најрадије Хрвати откинули од Црне Горе! 

Не знам како је са другима, али мени увијек у тренуцима када Црна Гора бруји од извињења Хрватима, на очи искочи хрватски затвор “Лора” у Сплиту и мучење и убијање црногорских резервиста у том казамату. И данас се још увијек не зна гдје су земни остаци појесдиних црногорских резервиста које су у том апсу убиле и мучиле усташе. И док се Хрватска иживљава над Црном Гором, тражи од њене власти посебан третман, слави плочу у Морињу и клања се затвореницима из тог затвора бивше ЈНА ( у Морињу није убијен ни један затвореник), црногорска власт и добар дио јавности, посебно монтенегринских интелектуалаца, ни да писну о Лори и затраже барем једну хрватску сузу покајања за мучења и убијања црногорских резервиста. Монтенегрини су већ унапријед опростили Хрватима, па и да узму Превлаку и дио Боке, претпостављам да за то не би окривили Хрвате, него несрећне Србе, како домаће, тако и оне из Србије! 

И каже монтенегрински покајник да усвајање Резолуције о Јасеновцу вријеђа Хрвате и удаљује Монтенегрине од хрватске браће. По њему током  историје Црна Гора већих пријатеља од Хрвата није имала и јебеш Србију и домаће Србе који по сваку цијену хоће да покваре те братске односе. Монтенегринима је преча пупчана веза са Загребом и Грлић-Радманом, од свеукупне Србије, пола Босне и добре трећине сопственог становништва. Иако у Црној Гори живи статистички минималан број Хрвата, Монтенегринима је прече да са њима сачувају братске везе, него да са милионима Срба имају барем коректне комшијске односе!

Монтенегринима не пада на памет да се извине Србији, јер су дио њене, барем на папиру, територије признали као независну државу и гласају за Косово* не са десет, него 20 прстију. То је ОК и то су демократски стандарди, али када се Загреб увриједи због Резолуције о Јасеновцу, која у политичком смислу не значи ништа за односе Црне Горе и Хрватске, онда се дигне монтенегринска кука и мотика и упућују се извињења и поруке покајања и гриже савјести! 

Срби треба коначно да схвате са киме живе у Црној Гори. Њихова православна браћа, односно добар дио њих, прихватио је као идеолошку и егзистенцијалну аксиому да су Срби криви за све и да Монтенегро у историји није имао непријатеља – осим Срба. Такве појединце, политичке и интелектуалне групе, убиједити да није тако и да није баш све тако црно-бијело, Сизифов је посао. Њима је ближи Загреб од Београда, Сурдулице, Берана. Пљеваља и Никшића! 

Јутрос се Монтенегрини извињавају Загребу и цијелу ноћ нијесу спавали и једва су дочекали зору да упуте голубе мира и снисходљивости хрватској браћи и Грлић-Радману! Континуитет Антисрпства постаје једини континуитет такозване монтенегринске јавности и природно се ослања на тезе претходника који су у 20 вијеку уздисали за Загребом и у њему правили каријере и светили се Србима из Црне Горе! 

Ништа чудно, али ваља да Срби знају да живе у држави гдје их један дио њених грађана, политичке и интелектуалне јавности, сматрају непожељним и реметилачким фактором. Ма шта урадили, ђутали или причали, Срби ће Монтенегринима бити криви! И то не само за Загреб и Дубровник, него и за озонске рупе, најезду скакаваца, сушу и поплаве и настајање Сунчевих и Мјесечевих пега! И умјесто да се надгорњавају са њима, Срби треба да осмисле своје идеје, напишу национални програм и попут осталих уграде га у домаћи политички систем! Тек тада, Срби ће моћи да одахну и наставе да живе као нормалан свијет. До тада увијек ће их негдје иза првог ћошка чекати могућност да се ДПС-овски Монтенегрини врате на власт и са ријечи пређу на дјела у складу са њиховим омиљеним ускликом: “Загребу (Дубровниче), извини!”!