У току је припрема иницијативе за кандидовање Мила Ђукановића за замјеника генералног секретара НАТО иза које до сада стоји девет чланица Алијансе, међу којима је и Турска – објавио је утицајни турски портал „Фиртина Хабер“, позивајући се на високе дипломатске изворе из неколико чланица НАТО.

Турски медиј пише да је политичка процјена у ових девет чланица НАТО да кандидат из источне Европе има велике шансе да постане замјеник генералног секретара НАТО, јер ће челна функција у Алијанси поново бити додијељена ,,старим” чланицама Алијансе.

-Имали смо увид у неформални драфт на којем раде дипломате из девет НАТО чланица које намјеравају да кандидују Ђукановића за високу дужност у НАТО и образложење за његов избор прилично је детаљно, пише Фиртина Хабер.

Писање турског медија у цјелости:

„Сезона избора широм Европе ставила је, за сада, у сјенку један изборни процес који по значају не заостаје за националним или изборима за Европски парламент. У току је комплексан процес кандидовања, лобирања, цјенкања и уступака унутар НАТО око избора новог генералног секретара.

Овај процес улази полако у завршницу, јер за нешто више од три мјесеца, односно 1. октобра, истиче мандат садашњем генералном секретару Јенсу Столтенбергу, који је већ једном ванредно продужен.

Предстојећи самит НАТО у Вашингтону у јулу требало би да буде мјесто гдје ће усаглашавање међу чланицама НАТО око новог генералног секретара бити мање-више окончано.

Скоро је извјесно да је на путу да постане генерални секретар Алијансе доскорашњи либерални премијер Холандије Марк Руте. За сада 29 од 32 чланице стоје иза Рутеове кандидатуре, свакако и најважнији глас од Сједињених Држава.

Ипак, у трци је макар формално и даље предсједник Румуније Клаус Јоханис, иако без нарочитих изгледа да оствари успјех. Његова кандидатура има више симболички значај, као глас источноевропских чланица НАТО које траже да коначно буду прихваћене као једнаке са утицајем у односу на „старе“ чланице из Западне Европе.

Мало је вјероватно да ће овај изборни циклус задовољити амбиције источних Европљана да имају свог представника на највишој цивилној функцији у Алијанси, али за њих остаје простор да умјесто функције број један буду намирени неком нижом, али и даље прилично утицајном функцијом у Алијанси.

С обзиром на то да у вези са избором генералног секретара скоро да нема неизвјесности и да је пут ка челној функцији у НАТО већ утабан за Марка Рутеа, трка за мјеста његових најближих сарадника, а уједно и друге високе дужности у новој управљачкој гарнитури, постаје много занимљивија.

Једно име се однедавно појављује као солидан аспирант на дужност замјеника генералног секретара, коју је у претходних пет година обављао некадашњи шеф румунске дипломатије Мирчеа Џоана.

Ријеч је о бившем предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу, дугогодишњем лидеру ове балканске земље, и човјеку који је одиграо пресудну улогу у процесу приступања Црне Горе НАТО све до њеног пуноправног чланства 2017.

Како смо сазнали из високих дипломатских извора из неколико чланица НАТО, у току је припрема иницијативе за кандидовање Ђукановића за замјемика генералног секретара, иза које до сада стоји девет чланица Алијансе. Међу њима је и Турска.

Процјена у ових девет чланица НАТО је да кандидат из источне Европе има велике шансе да постане замјеник генералног секретара, с обзиром на то да ће генерални секретар поново бити из редова “старих” чланица Алијансе. Друго, челници НАТО држава желе да одрже утицај источно-европског блока унутар НАТО због стратешких планова о јачању источног крила, као заштите Алијансе од агресивног руског понашања.

Али, зашто је избор за овако високу дужност у НАТО пао баш на дугогодишњег лидера Црне Горе?

Имали смо увид у неформални драфт на којем раде дипломате из 9 НАТО чланица које намјеравају да кандидују Ђукановића за високу дужност у НАТО и образложење за његов избор прилично је детаљно. Истиче се Ђукановићево лидерство у демократској транзицији Црне Горе ка чланству у НАТО и ЕУ уз изградњу толерантног мултиетничког друштва. “Под лидерством Ђукановића Црна Гора не само да је била једина држава бивше Југославије која је успјела без војног конфликта да стекне самосталност, већ је одмах постала и најпозитивнији регионални примјер за складне унутрашње односе и ширење толеранције и помирења у пост-конфликтном Балкану,“ пише између осталог у образложењу могућег кандидовања Ђукановића.

Као корист за Алијансу од његовог избора за замјеника генералног секретара наводи се десетак конкретних тачака, међу којима и врло важна порука коју би НАТО послао Ђукановићевим избором да не препушта уплив руског утицаја у своју чланицу која је и симбол и кључ очувања безбједности на пост-конфликтном Балкану

Такође, избор црногорског лидера образлаже се и тиме да би НАТО одао признање „жртви и одлучности за преузимање ризика да би неко постао члан НАТО и дијелио његове вриједности“. У том контексту напомиње се да су Црна Гора и Ђукановић током периода приступања НАТО били изложени веома јаким притисцима Русије да одустану од тог пута, што је кулминирало 2016. када су екстремисти под утицајем Русије покушали оружани преврат у Црној Гори, хапшење и ликвидацију њених про-НАТО лидера, укључујући и самог Ђукановића.

То што је Црна Гора релативно мала и свакако једна од најмлађих чланица НАТО у овој инцијативи се не узима као хендикеп, већ баш супротно, као квалитет Ђукановићеве кандидатуре. То би била одлука, наводи се у драфту подршке кандидатури Ђукановића, „којом НАТО демонстрира да је отворен за даље ширење, према свим државама које дијеле његове вриједности“.

Без обзира што је процес усаглавашања око челних функција у НАТО прилично комплексан и неизвестан до самог краја, припрема за кандидовање Мила Ђукановића за другу највишу цивилну функцију у Алијанси дјелује утемељена и правовремена. Уколико са садашњих девет буде придобила подршку још неких чланица, имаће шансу да буде веома озбиљно третирана у наредним мјесецима током брушења одлуке о највишим персоналним рјешењима, а нарочито на јубиларном самиту НАТО у Вашингтону идућег мјесеца.“

извор: антенам