Пише: др Петар Милатовић Острошки
Драги рођаче, импонује ми што је млађани мој рођак предсједник државе Црне Горе. Истовремено ми те жао. И то због других ми те жао.
Ми смо земља у којој се вјековима говорило: „идемо да уграбимо“ и то грабљење оваца, говеда, коња од Турака у сиротињским условима најчешће је проглашавано биткама. Овдје не треба мијешати славне битке и побједе над Турцима.
Дакле то грабљење је постала нека врста генетског кода овог народа.
Зато Европа и цивилизовани свијет сада од Црне Горе захтијева обрачун са криминалом и корупцијом, што некако исувише килаво иде.
Али није то једини проблем у овој држави. Наиме, амерички изасланик за западни Балкан Габријел Ескобар једва је чекао да напусти фунцију рекавши при том: „ЦРНА ГОРА ЈЕ РАСАДНИК ШПИЈУНА, ОД ТИХ БЕСКИЧМЕЊАКА НИСАМ МОГАО ДА ЖИВИМ“!
Знатно прије америчког изасланика Ескобара, црногорски шпијуни су о јаду забавили Алесадра Пирца Биролија, гувернера окупиране Црне Горе у Другом свјетском рату, који је на Цетињу јавно истакао обавјештење које гласи: „ШПИЈУНЕ ПРИМАМО САМО ЧЕТВРТКОМ!“
Ја на задњем стаклу мог аутомобила држим транспарент „ШПИЈУНИ, ШТА ИМА НОВО КОД МЕНЕ?“
Захваљујући нама самима, оваквима какви јесмо да нијесмо, с једне стране, и с друге, захваљујући ријечима Габријела Ескобара и Алесадра Пирца Биролија, сада се, драги рођаче, с разлогом, питам. Чега си ти предсједник, државе или државне страве?!
Није теби лако, вјеруј ми!
Извор: Фејсбук
