Пише: Мр Момо Јоксимовић

Логор Јасеновац,  највећи  концентрациони логор  смрти на простору Краљевине Југославије, за вријеме окупације у Другом свјетском рату. Формирала га је Независна држава Хрватска, источно од истоименог градића, у августу 1941.године, а уништиле су га усташе у априлу 1945.године, и бомбардовали савезници,  да би смањили и умањили злочин који је почињен. Државна администрација Хрватске назвала га је „Сабирни или радни логор Јасеновац“, али то је био  логор смрти, мјесто за мучење и убијање првенствено Срба, Рома и Јевреја (свих узраста,  полова, старосних доби, социјалних и образовних  и других проифила). Логор је дјеловао читавог времена рата, највећи по простору и по броју логораша који су кроз њега прошли и и по броју жртава које су у њему страдале.

Систем концентрационог логора Јасеновац је у егзилу осмислио Вјекослав Лубурић, који је био и његов први командант.

Проф.др Гидеон Грајф, историчАр, специјализован за Холокауст, аутор монографије „Јасеновац -Аушвиц Балкана- Усташка империја окрутности“, каже: „Јасеновац је далеко бруталнији од Аушвица“.

Логор је имао неколике локације, да би га  пребацили  у циглану , која је била највећи логор укључујући и крематороријум .  У Доњој Градини с друге стране ријеке Саве вршена су погубљења.  Логор за дјецу једини у Европи,  био је у Сиску и Јастребарском, Горњој Ријеци , а женски логор у Старој Градишки, мада је жена и дјеце било и у Јасеновцу. Овај логор је урађен по узору на логоре нацистичке Њемачке. Спомен парк Јасеновац је до 2012.године имао непотпуни поименички списак од 83.000 жртава, док је тај број у Музеју жртава геноцида 88.000 жртава.

На предлог Савеза бораца Југославије, формирана је  1964.године Државна комисија да утврди број жртава у Јасеновцу. Искусни доктори патолози нијесу се хтјели прихватити тог посла , јер су знали последице (Титу се дизала коса на глави на помен ријечи злочин или геноцид). Комисија је формирана од младих доктора:  др Здравко Марић, Вида Бродар, Антон Погачник ,др Србољуб Живановић, предсједник Комисије, који је игром случаја преживио, бјекством из Југославије у Уганду, Медицински центар УН, кога ће Енглеска одмах ангажовати за професора на краљевском универзитету у Лондону . Комисија је и поред упорних притисака на смањивању броја убијених,  дошла до  званичног броја убијених :  700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, одлучили да више број убијених не смањују ( а било  је много више убијених  Срба, чак неки тврде и око 1.200.000 ).Усташе су извјештавале Рајх да су убиле 1.400.000 Срба. Њемци процјењују да је убијено 950.000 до један милион Срба. Овај Извјештај урађен 1964.а објављен први пут 1992.године.

На дан пробоја логораша из Јасеновца,  22.април 1945.г. двије групе од више од 1.600 логораша покушало је пробој, спашено је њих само 91. лице .Истог дана извршен је пробој логораша Кожаре, дијела логора Јасеновац , од 167 логораша 11 је преживјело. Тај дан обиљежавају као државни празник посвећен жртвама холокауста, геноцида и фашизма. Партизани су у логор ушли почетком маја 1945.године.  Партизански старјешина је питао предпостављеног: “Шта ћемо са овим намученим логорашима““. Партизански старјешина је одговорио :“Шта год хоћете, побијте“…

Јасеновац је мјесто над чијим су се злочинима чак и Хитлер и Њемачки нацисти згражавали.  Да би Хрват могао да ступи у Усташку службу , морао је да убије једног Србина, да силује једну Српкињу и да покраде Српску имовину.

Јасеновац је Српска туга и вјечито туговање, Српска трагедија , тужно и болно сјећање, још теже памћење, и вјечни српски непребол.

У Јасеновцу је постојао и једини логор у Европи за дјецу, у Сиску  и Јастребарском и Доња Ријека , гдје је звјерски убијено 20.000 дјеце.

Српске бебе су набијали на колац , набијали на бајонете, шиљато коље, на шиљате летве од плотова, клали ножевима  звани „србосјек“ брадвама и сјекирама, спаљивали у кућама, кували у котловима, повезане жицом у низу и завезане у џаковима бацали у Саву, бунаре, живу спаљивали  у шпиљама , бацали у пећинама, гушили цијанкалијем и тровали каутичном содом, сатирали глађу, жеђу, хладноћама.

Тамо гдје су се водиле највеће борбе против партизана, било је и највише страдалних Срба (Лика, Козара, Банија, Кордун, Дубица …). Мушкарци су углавном убијани , а жене су знали слати  на рад у Њемачкој, дјецу су одвајали од мајки, покрштавали, убијали или одгајали у сиротишта.

Усташе су имале око 40 метода убијања: ножем, сјекиром, маљевима, чекићима, вјешањем по дрваећу и бандерама, стријељањем, спаљивањем  у усијаним пећиа, посебно у  Пићлијевој пећи, коју је урадио Хинко Пићили , усташки кољач, и она је највише узимала живота, кувани у казанима од чега су прављени сапуни, дављени ,  мучени металним предметима, чупањем нокти на рукама и ногама, вађење очију, сјечењем ушију, језика, носа, ране сољене, забијане игле у очи, људе живе драли, ћерке силовали пред очима мајки, синове мучили пред очима очева, бацали у јаме, у бунаре у ријеке, то само Сава зна….

Жртве су убијане у логорима, масакрирани, масовним убиствима, рацијама, прогонима, од стране усташа, и нациста, квислиншких формација, муслиманска СС Ханџар дивизија, албаска ССдивизија Скендербег.

Број убијених се различито приказује, и стално умањује, а тај број је неупоредиво већи од приказаног.

Међународна комисија за заштиту истине о Јасеновцу, у којој није било ни Срба ни Хрвата, нити било кога са територије бивше Југославије је утврдила да су Хрвати, само у Јасеновачком систему логора смрти убили нешто преко  110.000 дјеце од одојчета до 14.година старости. У тај број нијесу урачуната нерођена дјеца извађена из утроба мајки, новорођена и безимена дјеца.

Предсједник Међународне комисије је био амерички професор др Бернард Клајн.

Република Хрватска је упутила ноту Републици Србији поводом одржавања изложбе о хрватском геноциду у Јасеновцу.  Министар државе Србије, у емотивном и саркастичном тону, поред осталог је рекао да ће Хрватској страни послати имена бар 20.000 побијене дјеце, само у једном логору.

У издању „Друштва за историјска истраживања“Црне Горе, ускоро излази рад на више стотина страна „Лажи и фалцификати комуниста Другог свјетског рата“, аутора мр Мома Јоксимовића, члана тог друштва. Документа су из Рима, Беча, Берлина, Лондона, Москве, Београда ,Америке,  која су била досада непознаница.

Тито је наређивао :“Кад дођете у Хрватско село, будите уљудни, фино се понашајте јер ће ти људи прићи нама. Кда уђете у Српско-ћетничко село, под нож  све од једне до сто година“.  „Ћетници су нама једини непријатељи. „…

Вјечна памјат јасеновачким мученицима !

Тражимо да Скупштина Црне Горе усвоји „Резолуцију о геноциду у Јасеновцу“, и ако долази у не баш добро вријеме, јер се тај злочин не може мјерити нити упоређивати са било којим другим злочином. Прича и сјећање на Јасеновац треба вјечно да траје.