Пише Огњен Војводић
Данас је Дан словенске писмености и културе, празник православних просветитеља, Светих Ћирила и Методија, апостола словенске писмености, које православна црква слави 11. маја јулијанског календара, а који данас као државни празник празнују државе православних словенских народа: Русија, Бјелорусија, Бугарска, Украјина, Србија, С. Македонија. У Србији се Дан словенске писмености празнује као државни празник од 2019. године, али са отклоном од православног предања писмености ради одржања њемачке југословенске језичке политике двописмености, тј. сурогата српске ћирилице, креиране у аустрославистичкој реформи српског језика као писмо прелаз на латинични еквивалент, хрватску латиницу. Једина држава словенског народа, са 95% словенског становништва, која не празнује празник Словенске писмености је Црна Гора. У државне установе и државне медије Црне Горе, прије 20 година – после двије хиљаде година предања ћириличког писма и очувања ћириличке писмености од мисије латинског римског католицизма и под отоманском окупацијом – уведено је латинско писмо као званично под влашћу Демократске партије социјалиста (партије континуитета Савеза комуниста Црне Горе у Социјалистичкој Југославији, који је у Црној Гори у којој живи 3 % римокатолика спроводио програм католичке културне политике) која је после прогона ћириличког писма почела прогон православне цркве.
Актуелна власт Црне Горе која је прије четири године на политичким изборима, подржана од православне цркве, побиједила Демократску партију социјалиста и њене коалиционе партнере (странке екстремне љевице и муслиманске мањине) није вратила ћириличко писмо у државне установе и главне државне медије, нити је увела државни празник Светих Ћирила и Методија као Дан словенске писмености. Православна Митрополија црногорско-приморска празнује празник Светих Кирила и Методија, и једина је установа у Црној Гори која користи ћириличко писмо као своје званично и једино писмо. У Црној Гори постоји крсна слава „Свети Кирил Словенски”, која се слави 14. фебруара јулијанског календара, што одговара датуму упокојења Светог Кирила.
У Бугарској се 24. маја као национални празник слави „Дан бугарске просвете и културе и словенског писма“ (Ден на българска просвета и култура и на славянската писменост). Празник је познат и под називом „Дан азбуке, културе и образовања“ (Ден на азбуката, културата и и просвещението). У Сјеверној Македонији се 24. маја празнује „Свети Ћирило и Методије, Дан словенских просветитеља“ (Ден на словенските просветители). Влада Републике Македоније одредила је статут државног празника у октобру 2006. године, а Собрање Републике С. Македоније је установило одговарајући закон почетком 2007. године. Као државни празник, Свети Кирило и Методије се прославља у Русији 24. маја као „Дан словенске писмености и културе“ (День славянской письменности и культуры), што представља највећу прославу словенске писмесноти у словенском свијету.
Украјина 24. маја празнује Дан словенске писмености и културе. Простор данашње Украјине је био средиште оснивања руске православне архиепископије и прве руске државе, због чега православно предање ћириличке писмености до данас постоји у Украјини и после вјековног католичког и комунистичког прогона ћириличке писмености, као и после покушаја неправославне и антисловенске актуелне власти у Украјини да уведу латинично писмо као званично а протјерају ћирилично. Премијер Украјине је прошле године честитао грађанима Украјине „Дан словенске писмености и културе“. Међутим, актуелна власт украјинску језичку политику спроводи законима против коришћења руског језика и изграђивањем украјинске језичке посебности креирањем вјештачких језичких разлика украјинског руског дијалекта са руским књижевним језиком, а претпрошле године је покренула питање преласка са „украјинског“ ћириличког писма на латинично писмо. На сајту предсједника Украјине је 24. октобра 2022. године постављена петиција са предлогом преласка украјинског алфабета на латинично писмо. Писац петиције је предложио да се украјинско писмо промијени преласком са ћириличног на латинично писмо према узорима савременог енглеског писма. Такви предлози су постављани и раније на порталу предсједника Украјине, али није било потребног броја потписа.
Поштовање Светих Кирила и Методија постоји и код словенских народа којима је германска војно-вјерска мисија наметнута латинску писменост и латинску религију. Свети Кирило и Методије се у Чешкој и Словачкој поштују као национални светитељи, њихов имендан се слави 5. јула. У Чешкој и Словачкој „Свети Кирило и Методије“ је државни празник. Празник је првобитно био 9. марта грегоријанског календара, али је папа Пије IX премјестио датум на 5. јул. У Чешкој се слави као „Дан словенских мисионара Кирила и Методија“ (чешки : Den slovanských věrozvěstů Cyrila a Metoděje); у Словачкој се слави као „Дан Светог Ћирила и Метода“ (словачки Sviatok svätého Cyrila a Metoda). Простор данашње Чешке и Словачке био је дио средњовјековне државе Велике Моравске у коју су 862. године дошли Кирило и Методије, упућени од ромејског цара и патријарха Константинопоља, на молбу моравског кнеза Растислава (846 – 870), у моравско-панонску мисију словенске писмености и превођења литургије и Јеванђеља на словенски језик, и мисију одбране словенског језика од германског наметања латинског језика и латинске писмености.
Такође, поштовање Светих Кирила и Методија постоји и код германских и романских римокатоличких и протестантских заједница, јер се дјело Свете солунске браће поштује као предање изворног хришћанства, а које је са Запада прогнано због програма племенске колонијалне политике као државне политке германских народа. На примјер, Лутеранске цркве помен Светих Кирила и Методија чине 14. фебруара или 11. маја. Лутеранске цркве источног обреда славе Дан светих Ћирила и Методија 24. маја.
извор: ognjenvojvodic.wordpress.com/
