Новосађани ових дана читају слике Татјане Бурзановић, професора графичког дизајна на Универзитету Доња Горца у Подгорици, на Лирику српског кнеза пјесника Јована Дучића , поводом 150 година од његовог рођења, у Архиву Војводине у Новом Саду. Татјана Бурзановић је једна од 500 обожавалаца поезије Јована Дучића, која је успјела да добије један од 500 примјерака репринт издања збирке пјесама “Лирика” која је објављена на Благовијести 1943.године, када се упокојио Јован Дучић и један примјерак те књиге је нађен на пјесниковим грудима приликом преноса земних остатак у родно Требиње 2003.године у цркви Херцеговача Грачаница на Црквинама.
–Лирика Јована Дучића је добила визуелну форму у циклусу од 40 илустрација комбинованом техником, са називом “У души засвијетли”. Подстакнута логиком Дучићеве мисли и његовом животном филозофијом, транспоновала сам ликовних елемнтима, сходно својим стваралачким могућности, емоције из Лирике Јована Дучића, истакла је Бурзановићева.
Она је исказала унутрашње стање, као и сопствено виђење емоција, читајући “Лирику”, Јована Дучића.
-Синергија симултане и суксесивне умјетности ми даје могућност да пружим прилику посматрачу да “чита слике” на поезију. Поезија и сликарство су једна те иста умјетност са два лица, нагласила је Бурзановић.
Она прича да “око брже реагује од ријечи, симултано, те на тај начин порука Дучићеве Лирике и вибрација његове душе, посредно допире до посматрача у једном погледу”.
–Лирика Јована Дучића за мене представља неисцрпно врело умјетничке инспирације која изнова дотиче моју душу и креира нове ликовне форме, које шаљу одређену поруку публици.Комбинована теника(пет до шест на свакој слици) уз органске елементе на сликама ми пружа раскошне могућности представљања Дучићевих мисли и осјећања кроз ликовне елементе, закључила је Бурзановић, истичући да може неспутано да ствара.
Српски пјесник Ђорђо Сладоје је говорио о Јовану Дучићу и његовом књижевном раду, а потом прочитао пјесму посвећену 150 година Јована Дучића.
Сладоје је цитирао српског појесника Рајка Петрова Ногу, који је на Данима Јована Дучића у Требињу за вријеме рата (1993), када су почеле да се редовно одржавају свчености на Благовијести о кнезу Пјесника.
“Ако је, а јесте Петар Петровић Његош епска вертикала српског пјесништав, онда ја Јован Дучић њена лирска вертикала”.
Професор Јово Радош је говорио на отварању изложбе о мало познатом дјелу живота Јована Дучића у Сомбору, као и његовом школовању у том граду.
Посебну улогу на изложби Татјана Бурзановић на Лирику Јована Дучића је имао модератор професор Милован Вујовић, који је са својим хуманитарним Фондом “Тома Максимовић” био иницијатор прослава 150.година од рођења Јована Дучића и представљања изложбе слика “У души засвијетли” доктора графичког дизајна Татјане Бурзановић из Подгорице.
Професор Милован Вујовић је иако у 91. години готово два сата неуморно водио изложбу и њену реализацију да је инпресионирао присутне, са каквом умјетничком страшћу говори , како о Јовану Дучићу, тако и о сликама Татјане Бурзановић.
Сваки дио промоције изложбе је био под будним оком Милована Вујовића, који је ходао по Галерији Архива Војводине и оне слике за које је сматрао важним скидао са поставке и постављао на катедру да виде посјетиоци.
Дивећи се лирици Јована Дучића, Вујовић је рекао да је кнез српских пјесника у 40 слика, можете мислити који је то посао, насликати оваквих 40 слика, Јован Дучић се данас испред нас у Новом Саду , након 150 година поново родио.
Хвала Миловану Вујовићу да се сјетио да у 91.години живота на један јединствен и достојанствен наћин сјети једног Јована Дучића, а гдје би него у српској Атини – Новом Саду.Хвала Миловане Вујовићу до неба гдје столује дужа Јована Дучића.
Изложба ће трајати до 25.маја.
У Београду су одржани Дани индијске културе, а били су посвећени Рабиндранату Тагореу, односно 163 годишњици његовог рођења. У богатом програму учествовала је и др Татјана Бурзановић из Подгорице која је имала своју изложбу. Она је представила своје виђење индијске културе, што је наишло на одобровање публике на Универзитету “Мегатренд” у Београду. Др Бурзановић се једина у Црној Гори бави изучавањем индијске културе и предавач је на Универтитету Доња Горица у Подгорици. Организатор Дана индијске културе била је ” Maya media”, Удружење српско – индијског пријатељства.
