–Нацрт закона о спречавању корупције који је дат на јавну расправу, по нашој оцјени указује на видљиви недостатак политичке воље актуелне Владе за унапређењем правних регула за ефикасну борбу против криминала и корупције. Законом треба експлицитно и јасно дефинисати обавезу да функционер, посланик, министар, судија, тужилац, државни службеник и намјештеник. не може обављати значајне дужности уколико је осуђиван за кривична дјела која га чине недостојним за обављање тих послова. Уз овај услов сваки функционер био би у обавези да достави увјерење о здравственом стању са акцентом да нема менталних сметњи за обављање функције и негативан тест на психоактивне супстанце, наводе у коментару на нацрт Закона о спречавању корупције мр Момо Јоксимовић из Партије пензионера, Милош Војиновић из Друштва за историјска истраживања и др Божо Вујачић из Грађанске акције из Будве. Њихове примједбе предате су представницима Министарства правде.
Њихов коментар преносимо комплет.
Закон би морао да садржи одредбу да сваки функционер (и његови ближи сродници) кога плаћају порески обвезници, има обавезу да у виду писане изјаве прије ступања на функцију презентује своје имовно стање, и дозволи увид у своје банковне рачуне без давања сагласности. Нацртoм закона то се и даље оставља на вољу функционерима, што је неморално, дрско и непоштено према грађанима и пореским обвезницима.
Нацрт закона у члану 44 став 2 предвиђа увођење амнестије за све јавне функционере који су прије пет година предали нетачне извјештаје о приходима и имовини. Ова одредба је непоштена, нехумана, нечовјечна и као таква је неодржива.
Увођењем амнестије за јавне функционере који су поднијели нетачне финансијске извјештаје, или приказали нетачно имовно стање, крши се највиши правни акт а то је Устав, да пред законом грађани нијесу једнаки и равноправни, чиме се даје неки вид амнестије криминалу функционера за дјела корупције. Предложено рјешење, ако би било усвојено, довело би до губљења повјерења јавности у институције.
Овим законом се мора ставити до знања да нико није изнад закона и да ће сви облици коруптивног а тиме и криминалног понашања бити санкционисани без обзира на временски период у којем су те незаконите радње почињене.
Модернизација законодавног оквира у вези са ИБАР-ом , мора ићи у правцу јачања система одговорности, а одговорност ће се постићи измјеном изборних закона и увођењем отворених изборних листа, гдје ће грађанин непосредно како то Устав налаже бирати своје представнике-посланике, умјесто лидера партија који то раде преко партијских изборних листа, бирајући одане поданике. Само на такав начин, поштивањем Устава , грађанин ће постати суверени носилац власти, створиће се услови за потпуну одговорност функционера а тиме и одговорност институција. Било би тужно да није жалосно, слушати лидере партија који кажу „нас су грађани бирали и ми грађанима одговарамо“. То је лаж и неистина, јер грађанину је ускраћено право да бира посланике. Он бира изборне листе које Устав не препознаје, (члан 83 Устава Црне Горе). Ако посланици крше и газе Устав као највећи правни акт, чему да се грађанин нада. Новим изборним законима, уз сређен бирачки списак, Црна Гора може ускладити своје законодавство са правним тековинама ЕУ, гдје ће доћи до изражаја истинска борба и посвећеност државе и њених институција владавини права, јавности рада, слободних и независних новинара и медија, што ће се рефлектовати на истинску борбу против корупције, криминала, непотизма.
Рад и запошљавање у државним органима (државна администрација) морао би се заснивати искључиво на принципима и критеријумима стручности, знања, професионалности а не партијске припадности, што би био истински предуслов за успјешну борбу против корупције и криминала.
Број запослених у државним органима и установама је непримјерено велики са даљом тенденцијом раста и падом квалитета обављања послова. Путем струне провјере радних способности (тестирања), број запослених мора се смањити најмање за двије трећине , с обзиром на број становника.
У Нацрту закона се не виде одредбе које прописују обавезу чланова комисија које спроводе поступке јавних набавки, приватизација, јавно-приватних партнерстава и додјеле концесија чија је процијењена вриједност већа од 100.000 еура, да достављају извјештаје о приходима и имовини.
Нацрт закона не регулише питање надлежности Агенције за спречавање корупције да утврђује постојање сукоба интереса у вршењу јавне функције у области просторног планирања, урбанизма, концесија и јавних набавки у складу са посебним прописима који уређују те области.
Нацртом закона се предвиђа да ће јавни функционери бити нотари, јавни извршитељи и стечајни управници што је добро рјешење, стим, што сматрамо да се са стечајним управницима закаснило, јер су стечаји најзначајнијих привредних друштава углавном завршени или се приводе крају.
АКО СЕ ОВАЈ ЗАКОН УСВОЈИ У СКУПШТИНИ ЦРНЕ ГОРЕ СА ОВАКВИМ ПРЕДЛОЖЕНИМ РЈЕШЕЊИМА, ТО ЋЕ ЗА ГРАЂАНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЗНАЧИТИ „ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ПЉАЧКЕ , КОРУПЦИЈЕ И КРИМИНАЛА“.