У свечаној сали велелепне зграде у Вашингтону, у којој се доносе одлуке важне за судбину планете, одржана скуп под називом “Америчко-српско одбрамбено партнерство: Од Операције Халијард до данас” у склопу којег је премијерно приказан филм “Хероји Халијарда” Радоша Бајића.

О важности овог догађаја сведочи и чињеница да се у поменутој сали изузетно ретко приказују играни филмови, те да је Амбасада Србије као организатор догађаја за ову прилику добила посебну дозволу.

Скуп је отворен панел дискусијом коју је водио пуковник у пензији Џон Капело, председник Халyард фондације, а учествовали су конгресменка Клаудиа Тени и конгресмен Емануел Кливер, председница и потпредседник Српског кокуса у америчком Конгресу, затим амбасадор Србије у САД Марко Ђурић, генерал мајор Џон Херис, командир Националне гарде Охаја, те Немања Старовић, историчар и државни секретар у Министарству одбране Републике Србије.

После уводног слова Капело је дао реч конгресменки Тени, која је подсетила на значај сећања на Операцију Халијард, као сведочанства пријатељства и савезништва два народа, српског и америчког, у најтежим тренуцима историје.

-Ја немам у себи ни капи српске крви, али српски народ осећам као свој и близак, а причу о Халијард мисији треба да чује сваки Американац који држи до себе, јер она говори како је један мали европски народ дао велику и несебичну жртву спасавајући америчке и савезничке пилоте а под претњом одмазде нациста, који су за једног убијеног Немца стрељали 100 Срба у Другом светском рату, истакла је Клаудија Тени.

На њену причу надовезао се конгресмен Емануел Кливер, који је истакао да заједничка херојска прошлост мора бити и залог за будућност два народа и њихове партнерске односе.

Амбасадор Ђурић је на то додао да чињеница да су два народа били савезници у два светска рата обавезује да се ти односи даље развијају на истим тековинама, заједничкој борби за слободу и демократију.

Генерал Џон Херис је подсетио на дугогодишњу сарадњу његове Националне гарде Охаја и Војске Србије и истакао колико је поносан на заједничке војне вежбе које одржавају успомену на заједнички фронт против зла и нацизма који су бранили њихови претходници, ветерани светских ратова.

Државни секретар Немања Старовић је присутнима говорио о сазнањима до којих је као историчар дошао о Операцији Халијард и истакао да је филм Радоша Бајића у великој мери базиран управо на релевантним историјским фактима.

Пуковник Џон Капело је закључио панел дискусију сећањем на време када је, обављајући дужност војног аташеа у амбасади САД у Београду први пут чуо причу о Мисији Халијард и херојству српског народа, које га је инспирисало да оснује Фондацију која је протеклих година учинила много да та спасилачка акција, скривана од српског и прилична непозната америчком народу, угледа светло дана.

А онда је на сцену изашла екипа филма “Хероји Халијарда”, предвођена режисером Радошем Бајићем, продуцентима филма, Недељком Бајићем испред куће Цонтраст Студиос, и Александре Мартиновић испред Телекома Србија, те глумцима Николом Кентом и Јеленом и Стивеном Муром.

Обраћајући се присутнима режисер Радош Бајић је истакао да му је велика част што ће “његов филм бити приказан у храму слободе и демократије” и изразио захвалност свима који су допринели да до тога дође, амбасадору Марку Ђурићу, влади и канцеларији Републике Српске у Вашингтону, као и владици источноанеричком Иринеју. Он се једини присутнима обратио на всрпком језику:

-Ја бих могао да кажем и коју реч на енглеском, али ми неописиво много значи да се у овој кући чује и наш лепи српски језик, истакао је Бајић на крају свог обраћања.

Уследила је пројекција “Хероја” која је изазвала јаке емоције у публици, а у филмском мраку зацаклиле су се сузе у очима многих, између осталих и чланова породица оних правих хероја Халијард мисије, попут Стефани Лалић Адамс и Бетси Војновић, ћерки Ника Лалића, и Џорџа Војновића, америчких официра српског порекла који су имали значајне улоге у мисији спасавања америчких и савезничких пилота из окупиране Србије.

Стефани Лалић нам је после премијере поносно показивала Карађорђеву звезду коју је њеном оцу на растанку лично уручио генерал Дража Михаиловић.

-Мој отац ми је причао како је наговарао генерала Михаиловића да крене са њим авионом у Америку с обзиром да је већ било јасно да ће његова војска бити поражена у рату, али је овај то одбио, речима: То би био чин издаје, а ја не желим да издам свој народ!”

Скупу у Вашингтону су присуствовали владика источно-амерички Иринеј и свештеник Василије Вранић, оба српска конзула у САД, чикашки Дамјан Јовић и њујоршки Владимир Божовић, шефица Канцеларије Републике Српске у Вашингтону Дрина Властелић Рајић, као и Златан Клокић, министар за Европске интеграције и међународне односе Републике Српске. Ту је био и Бранко Терзић, бивши члан председичког кабинета Џорџа Буша Старијег, као и велики број Срба из Вашингтона и околине, међу којима и бројни потомци војника и официра Југословенске краљевске војске у отаџбини.

Оно што треба истаћи јесте да се у њиховом друштву нашло и много Американаца, који су репортеру Сербиан Тимесу признали да су пријатно изненађени, како филмом, тако и приликом да науче лекцију из историје о којој никада пре нису чули.

Дуго након што су у сали попаљена светла они су размењивали утиске и честитали Радошу Бајићу и његовој екипи на вансеријском остварењу.

Општи је утисак да је овај скуп у америчком Конгресу био значајан искорак у смислу постављања темеља за боље односе између два народа и две државе, након неколико прилично напетих и непријатељских деценија. У том смислу позивање заједничке херојске историје и филмске уметности у помоћ показало се као пун погодак.