Светосимеоновски сабор, традиционална црквена манифестација коју сваке године организује Митрополија црногорско-приморска у Подгорици, родном мјесту Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање почела је јутрос у Саборном храму Христовог Васкрсења Светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Митрополит Преспанско-пелагониски Македонске Православне Цркве и администратор Аустралијски и Новозеландски г. Петар.

Саслуживало му је седам епископа и то: Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, домаћин прославе празника Светог Симеона Мироточивог, затим г. Атанасије милешевски, г. Теодосије рашко-призренски и косовско-метохијски, г. Јоаким Епископ дељадровско-илинденски МПЦ, г. Кирило буеносаирески и јужно-централно амерички, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, г. Димитрије захумско-херцеговачки и г. Методије будимљанско-никшићки, као и многобројно свештенство, уз молитвено учешће хиљада вјерника из свих крајева Црне Горе.

Након Светог причешћа Митрополит Јоаникије је поздравио архијереје, свештенство и хиљаде сабраних вјерника и рекао да је Бог диван у светима својим, а да се то посебно види у лицу Светог Симеона Мироточивога чија света личност јесте печат свих многобројних заслуга Светог Симеона.

-Сабрао нас је данас Господ на ову свету службу, а у част и у спомен Преподобног оца нашега Симеона Мироточивога – Стефана Немање. Диван је Бог у светима својим, а посебно то видимо у лицу Светог Симеона Мироточивога. Можемо много говорити о његовим различитим заслугама. Помињући његове заслуге као државника, као ратника, као објединитеља српских земаља, као великог ктитора и као светог родитеља, али, желио бих да истакнем овом приликом да његова света личност стоји изнад свега тога. Она је печат свих његових заслуга.

Владика је потом подсјетио да је Стефан Немања био успјешан и као државник и као ктитор јер је све радио на славу Божију.

-Његов подвиг као државника био је тако успјешан јер је све радио на славу Божију. Такође је велики његов подвиг као великог ктитора. Свакако, то треба довести у везу са каснијим статусом наше свете цркве. Јер када су видјели други народи да српски народ и његови владари граде такве задужбине, као што је Студеница, Жича, Ђурђеви Ступови, Свети Никола у Топлици, на крају и Манастир Хиландар који је украс Свете Горе Атонске, онда је било лако се опредијелити да се томе народу пода пуна слобода и да се он уважи и као краљевина и са самосталном аутокефалном црквом. Наравно, увијек треба да кажемо да аутокефалија није одвајање од других, него укључење у заједницу и даје се аутокефалност оној цркви која је способна да његује и да чува јединство једне свете, саборне и апостолске Цркве.

Митрополит Јоаникије се посебно захвалио Високопреосвећеном Митрополиту преспанско-пелагониском г. Петру на његовом доласку који је у црквену заједницу Митрополије и Храма донио велики благослов и велику радост:

-Ја имам посебну обавезу да се захвалим драгој браћи архијерејима, а посебно Високопреосвећеном Митрополиту преспанско-пелагониском г. Петру, који је дошао са великом љубављу и донио нам благослов Светог Климента Охридског и Светог Наума Охридског и молитву и љубав своје благочестиве пастве. Данас је озглавио ову свету службу у име Божије и донио нам велики благослов и велику радост. Од како смо ријешили наше односе са Македноском Православном Црквом не посјећујемо се само ми архијереји, него и још више благочестиви народ, као што су браћа македонци увијек долазили Светом Василију Острошкоме, а сада још више, тако наш народ из Црне Горе иде Светом Науму Охридскоме и Светом Клименту и осталим светињама, прелијепим црквама и манастирима у прелијепој братској нам Македонији. Најважније је оно што нам је Бог завјештао да чувамо, а то је јединство једне Свете, саборне и апсотолске Цркве. Хвала Богу велика је радост и укрепљење што смо се сјединили у вјери и љубави и што уживамо у канонском и литургијском јединству као двије сестринске православне, свете Божије  цркве, његујући јединство једне Свете саборне и апостолске Цркве! – поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Потом се Светосимеоновском сабору у Саборном храму обратио Митрополит преспанско-пелагониски г. Петар истакавши да је овим доласком и литургијским заједничарењем указана велика част и поштовање.

-Нама је указана велика част и поштовање да данас будемо заједно са вама, како каже псалмопојац Давид: ,,Лепо је кад су браћа заједно.” Ево нас заједно смо браћо и сестре, заједно не на било каквом скулу или сабрању, него на једном божественом, светом литургијском сабрању, данас смо ту заједно да прославимо Бога у Тројици – Оца, Сина и Светога Духа. Ово је велика радост за све нас.

Он је затим акцентоваода Македонци немају ближег народа од Српског као ни ближе цркве од Српске Православне Цркве.

-Лијепо је и тачно казао Високопреосвећни Владика када је казао да одавде у ствари почиње корен и државе и Српске Цркве. Ми Македонци морамо констатовати да немамо ближег народа од Срба, али ни Срби на Балкану немају ближег народа од нас Македонаца. Нити имамо ближу цркву од српске, а ни српска нема ближу од македонске и све је на окупу са осталим црквама.

Митрополит Петар се затим осврнуо на велиланствени архипастирски рад и дјело блаженопочившег Митрополита Амфилохија који је по његовим ријечима васкрсао живе храмове, људе из мрачног комунистичког и атеистичког периода.

-Ја сам веома усхићен што гледам овај прекрасан Храм посвећен Светом Васкрсењу Христовом који је дело почившег Митрополита Амфилохија, који је после оног мрачног комунистичког периода васкрсао Цркву у Црној Гори. Заправо Бог је васкрснуо, али је он помогао да васкрсне Црква и не само ови храмови који су творевина људских руку, него највише оно што представља васкрсење душа, васкрсење живог људских храмова Божијих. Помолимо се Богу за данашње заједничко, свето литургијско сабрање и јединство, да се захвалимо Богу што наше две цркве и наша два народа су у јединству и најближи и највозљубљенији, пожелио је Митрополит преспанско-пелагониски г. Петар.

Овогодишњу светосимеоновску бесједу изговорио је проф. др Микоња Кнежевић.

Предвођена архијерејима, свештенством, монаштвом и великим бројем вјерних кренула је Светосимеоновска литија од Саборног храма до Немањиног града на саставцима Мораче и Рибнице, гдје је благосиљан славски колач. У наставку народни гуслар Максим Војводић отпјевао је стихове уз струне гусала.

извор: митрополија