Сала Мјесне заједнице Томашево била је тијесна да прими све заинтересоване за трибину под називом “Прошлост Вранеша у 20. вијеку – тумачења и злоупотребе”, коју је организовало Завичајно удружење Вранешана са жељом, како су истакли, “да саопштимо истину о догађајима у Вранешу 1924. године”.
– Позивамо на детаљна научна истраживања, на строго научној основи о дешавањима везаним за тадашње Шаховиће. Осуђујемо све злочине који су се десили у прошлости, посебно према нејачи, без изузетка. Не прихватамо правно-политичку формулацију о геноциду у Вранешу и све активности по том питању које се пласирају у последње вријеме – закључак је одржане трибине.
Потпредсједник Завичајног удружења Вранешана, писац и публициста Светислав Шестовић казао је да су изазвани да се окупе и да се чује глас Вранешана.
– Пијетет и поштовање према онима који су својим животима исписали историју овог краја. Душе њихове су ноћас над нама и радују се што своје потомке виде на овом скупу у братској слози. Свједоци смо да деценијама трају увреде и насртаји на становништво Вранешког краја и њихове претке, од стране једне групације бошњачке вјероисповијести, чиме се жели нарушити мир и суживот овог народа. Они покушавају кривотворити историју, да би бацили љагу на један народ. Желе да наше славне претке и нас њихове потомке прогласе геноцидним народом. Ми им одавде јасно и гласно кажемо да осуђујемо такво њихово понашање и поручујемо да то неће моћи. Кажемо да пут уназад није пут ка напретку, просперитету, бољој и срећнијој будућности, помирењу и суживоту. Тај ће нас пут довести до подјела и завађа већих размјера које нијесу никоме у интересу. То је распиривање националне мржње. Зато су за нас Вранешане захтјеви одбора Бошњака неприхватљиви – поручио је Шестовић и додао да су о свему упознали предсједника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића и друге државне званичнике.
– Надамо се да ће народни посланици и државни органи имати довољно мудрости да погрешним потезом не дозволе и не допринесу распиривању међунационалне мржње у Црној Гори, поводом 1924. године. Апелујемо на Скупштину Црне Горе да одбаци сваку накарадну резолуцију којом се тражи да се Вранеш и његови грађани осуђују за нешто за шта нијесу криви. Морају посланици бити свјесни да ће сносити одговорност ако подрже повампирени национализам појединих групација замотан у резолуцијама – казао је Шестовић.
– Скупштини треба да упутимо предлог да се усвоји резолуција или одлука да се подигне обиљежје за све учињене злочине у Црној Гори. Да се пружи рука помирења. Историју треба знати, треба памтити, али не да би се светили и наново крв лили. Ориједио се овај народ. Ником од нас није стало до мржње и зла. Свима нам је стало до лијепог суживота. Свако жели мир и заједнички живот, да се све подјеле превазиђу и да наставимо даље градећи бољу перспективу – казао је Милош Војиновић, позивајући на телевизијски дуел представнике бошњачког народа и Шерба Растодера, како би се разговарало о овој теми.
– Скупштини треба да упутимо предлог да се усвоји резолуција или одлука да се подигне обиљежје за све учињене злочине у Црној Гори. Да се пружи рука помирења. Историју треба знати, треба памтити, али не да би се светили и наново крв лили. Ориједио се овај народ. Ником од нас није стало до мржње и зла. Свима нам је стало до лијепог суживота. Свако жели мир и заједнички живот, да се све подјеле превазиђу и да наставимо даље градећи бољу перспективу – казао је Милош Војиновић, позивајући на телевизијски дуел представнике бошњачког народа и Шерба Растодера, како би се разговарало о овој теми.
Публициста, писац и познавалац историје Милош Војиновић указао је на историјске чињенице и, како је нагласио, доказану неистину да су Муслимани протјерани из тадашњих Шаховића.
– На изборима почетком 1925. године двије трећине бирача су били православци, а једна трећина Муслимани. То су иначе лица старија од 22 године, и све мушкарци, јер су само они имали право гласа. Пописом из 1931. године у павинопољској општини била су 104 Муслимана, а у Општини Шаховићи 103, што је доказ да није било ријечи о геноциду. Овај народ није починио нити геноцид ни злочин. Овај народ је спасавао своје комшије, али треба видјети шта се све у ранијем периоду дешавало у овом крају кад је ријеч о православном становништву. У том периоду али и касније, из периода Краљевине, урађен је културни геноцид – рекао је Војиновић и устврдио да није било геноцида у Шаховићима.
– Да је почињен геноцид 1924. године, не би на изборима 1925. било Муслимана, не би их било ни на попису 1931. године, па ни 50-их година прошлог вијека. Зато о геноциду нема ни говора. А ишли су Муслимани из неколико разлога из Жупе Љубовиђе. Једни су ишли да се придруже тамо гдје је њихов народ већински, а други из страха знајући шта су њихови преци чинили – закључио је Војиновић.
Трибину је благословио игуман Манастира Златеш, отац Николај Стаматовић, а модератор трибине био је професор историје Радомир Ћинћур.
извор: дан
