Говорећи о Петру II Петровићу Његошу, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је казао да има безброј могућности да се приступи таквој личности, пошто је његова мисао, његова поезија, стваралаштво, и по свом обиму, а нарочито по своме значењу и разноврсности, слојевита, вишезначна, дубинска. Ипак, како је нагласак на духовну суштину његовога стваралаштва, Владика је предавање почео од тога да ли је и од кога је Његош наслиједио духовност или је, просто, сам по себи толико био даровит. Интресујући се за насљеђе из кога је он изронио, казао је да је он изашао, развио се из библијског и светоотачког, хришћанског, православног предања:
“У његовоме дјелу има пуно елемената литургијске поезије из богослужбеног садржаја који је у употреби у Православној цркви, због тога мислим да је важно да обратимо пажњу и на његово дјетињство и образовање.”
Свети Петар Цетињски, како га је стизала старост, много је бринуо о томе ко ће га наслиједити, што је подразумијевало и примање монашког, а послије и владичанског чина, па је за свог наследника изабрао младога Рада и одлучио, још докле је он био дјечак, да га школује. Указао је и на то да је врло битно знати да је први Његошев званични учитељ био хиландарац, светогорац, монах Мисаил, који је по свој прилици био бугарског поријекла, али је у манастиру научио српски језик.
-Дакле, не треба изгубити из вида ко је био први учитељ, а онда знамо да је опет један калуђер, врло значајна личност, другачијег мало кова, савински монах Јосиф Троповић био други Његошев учитељ. Тако је Његош понајвише боравио у Топлој, у школи и у манастиру Савини, наравно, код свога учитеља Јосифа Троповића, што је опште познато, али се занемарује лик овога чудесног, тајанственог Мисаила хиландарца, бесједио је Владика, додавши да се не може заобићи ни Његошев каснији учитељ, интересантна личност, посебна појава, пјесник Сима Милутиновић Сарајлија, који је имао широко образовање.
Указао је и на то да се ријетко истиче да је Свети Петар Цетињски, који је надгледао и пратио духовно узрастање свога наследника, његов главни учитељ.
–Треба посебно да осмотримо шта то значи. Замислите Светог Божијег човјека већ при заласку свога живота, који сија врлинама, мудрошћу, знањем, такође је био веома образован, животним искуством најдубљим, најширим и младог, талентованог дјечака жељнога знања, жељнога врлине и духовног напредовања. Он је свакодневно упијао од Светог Петра Цетињскога хришћанску науку, не можда толико теоретски, на крају крајева хришћанска наука и није сва у теорију, она је виша у животу. Он је гледао Христа у Светоме Петру. Богоносни отац, духовник који носи на својим плећима цио народ, цијелу Црну Гору и шире, цијело српство, најзначајнија личност тог доба Свети Петар Цетињски свијетлио је и својом мудрошћу и својим врлинама. И сигурно да је најзначајнија личност у процесу Његошевог сазријевања, духовног узрастања, па и образовања, био Свети Петар Цетињски, нагласио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
По његовим ријечима од хиландарца монаха Мисаила, преко Јосифа Троповића па чудесног Симе Милутиновића, цијело вријеме као што сунце које својим зрацима поспјешује узрастање сваке биљке, тако је Свети Петар поспијешивао духовно узрастање свога синовца и видио у њему велике таленте. По предању последње ријечи које је Свети Петар Цетињски упутио младом наследнику су биле: Моли се Богу и држи се Русије и те ријечи су у много чему одредиле живот Петра Другог Петровића Његоша.
Његош је био таква личност, жељна знања, образовања, а с друге стране истовремено се развијао и његов пјеснички дар и врло рано га је пројавио. Прво је писао јуначке пјесме у десетерцу, касније и мисаоне, а потом своја велика дјела.
“Његошево интересовање за духовност највећег ранга, најдубље садржине се код њега рано пробудило и то, свакако, уз утицај понајвише Светога Петра Цетињског, што се свакако одразило и на његова дјела и његово образовање и васпитање, духовно узрастање. Он је то нарочито пројавио у својој Лучи микрокозма. Више се помиње Горски вијенац, и више се чита, али је Његош говорио да је њему најмилије дјело Луча микрокозма. Он у својој Лучи прославља божанско стваралаштво, стварање свијета.”
Посебно је истакао да су Његошу замјерали, налазили неке елементе које нису у сагласности са православном догматиком, и врло строго судили скоро сви његови критичари осим Светог владике Николаја, али он није, како је казао, писао православну догматику, уџбеник из догматике, већ је писао један религиозни спјев.
–И наравно мора се допустити да је Његош имао право на пјесничку слободу. Дао је својим критичарима и опонентима, којих је било и биће их, доста простора да га могу нападати. Али велике личности не стрепе од тога, истакао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
На крају Владика се осврнуо на гажење Његошеве воље и аманета – рушење Ловћенске капеле, односно Храма Светог Петра Цетињског, износећи став да када сагледамо цјелокупно Његошево дјело, смисао, нарочито када се осврнемо на религиозну суштину његовог дјела, морамо и Ловћенску капелу укључити у његово дјело јер она није нешто изван, она је саставни дио његовог животног и пјесничког дјела.
-Очигледно да је Његош као владика желио да почива у цркви и то у цркви коју је посветио своме стрицу Светом Петру Цетињском, да и на такав начин остане учесник Литургије и на оном свијету. Зато је и дао тешки аманет својим наследницима, а тај аманет се односи и на мене као његовог наследника, али и на сваког Црногорца и на свакога ко је везан за Његошево дјело – да се поштује његов аманет. Рекао је: Остављам вам аманет да ме сахраните у моју цркву на Ловћену, ако ми то не учините, остављам најстрашније проклетство на вама. То је његово завјештање. Даће Бог да се врати Капела на Ловћен, да на такав начин испунимо Његошев аманет. Ја мислим да је то у души и у срцу свакога Црногорца. Сретам ја људе који потпуно другачије мисле и имају потпуно другачију концепцију и визију Црне Горе од мене, а који су за враћање Капеле. Скоро ми је један господин рекао да је држава тражила да се са спортских организација на Цетињу уклони Ловћанска капела јер тамо је грб Црне Горе из оног комунистичког времена, нису хтјели. То је добар знак и, наравно, то је једна велика прилика да се објединимо у добру, да испунимо Његошев аманет и да његов благослов и благослов Светога Саве дође на све нас, ако Бог да, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије на предавању одржаном у Цркви Св. Саве у Лондону.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоникије борави у Лондону на позив Фондације “Његош“, а својим присуством увеличао је и традиционални добротворни Светосавски бал, чији је покровитељ манастир Хиландар, а у оквиру кога је одржана изложба свјетлописа хиландарског монаха Милутина. Како је за Радио Светигору раније најавио проф. др Дејан Мараш, директор Фондације “Његош”, прилози прикупљени на овој вечери биће упућени дјеци на Косову и Метохији.
