Чија је надлежност граница кад знамо да је Мексико сигурно са једне стране, али Тексас и Вашингтон не могу да се сагласе ко је са друге?

Тензије између тексаских и федералних власти су додатно ескалирале када су се средином јануара у реци Рио Гранде удавили једна одрасла особа и двоје деце.

Одлуком Врховног суда САД требало је да буде решено питање начина борбе против илегалне миграције на реци Рио Гранде.

Наиме, у хијерархији моћи институција Сједињених Држава – одлука Врховног суда је најснажнија. Сви велики спорови се решавају на Врховном суду, чијим би одлукама требало да се повинују сви, па и амерички председник.

Ипак, прошло је више од недељу дана како је Врховни суд одлучио да власт у Тексасу уклони опасну бодљикаву жицу на граници са Мексиком и настави са изградњом обичне зидане ограде.

Међутим, бодљикава жица којом се републиканске власти у Тексасу боре против илегалне миграције на граници у Игл Пасу и даље стоји.

Национална гарда Тексаса је током претходне недеље поставила још спорне жице, преноси Си-Ен-Ен.

Врховни суд је одлучио, али како одлуку спровести у дело?

“Спровођење закона о имиграцији је одговорност савезне владе. Уместо да помогне у смањењу нерегуларних миграција, држава Тексас је само отежала особљу на првој линији да ради свој посао”, рекао је портпарол Одељења за националну безбедоност.

Тексас наставља да се оглушује o различита мишљења и одлуке, сматрајући да је жица ефикасно средство борбе, као и плутајућe баријере у реци Рио Гранде коју мигранти свакодневно прелазе.

Проблем са одлуком Врховног суда јесте што не садржи које кораке би требало предузети за њену имплементацију, каже доцент Факултета политичких наука и политиколог Милан Крстић.

“Одлука Врховног суда је заправо поништила претходну одлуку једног нижег суда из државе Тексас, којом је забрањено савезним органима да склањају жицу коју су поставили органи државе Тексас. Дакле, фактички та одлука је стављена ван снаге, декриминализовано је да савезни органи могу да уклоне жицу, али тиме није експлицитно стављено до знања како и на који начин треба да се изврши уклањање жице”, објашњава Крстић проблематику компликоване правне ситуације.

Одлука Врховног суда је донесена тесном већином – 5:4 за уклањање жице (Врховни суд чини девет судија од чега је шест наклоњено конзервативним ставовима, а троје је либералнијих гледишта).

“Врховни суд, у којем је већина конзервативних судија, оних који су наклоњени републиканцима, вероватно је желео да донесе одлуку која неће бити политички много штетна за републиканце, за конзервативце, а која ће ипак очувати уставност САД”, оцењује Крстић за РТС.

Републикански гувернер Тексаса Грег Абот изјавио је да ова савезна држава неће дозволити федералној граничној патроли да “икада више приђе том подручју”.

Унутрашња безбедност Сједињених Држава сматра да закони могу да се примењују безбедно, хумано и на уредан начин – те да је потребно уколнити жицу.

Председник САД Џозеф Бајден наводи да је учинио све што је у његовој моћи да заштити границе.

Ипак, Абот је критиковао Бајдена због неспровођења закона о имиграцији и истакао уставно овлашћење Тексаса да се брани од инвазије, пошто се талас миграната који пристижу на америчку границу наставио.

Енигма илегалне миграције кроз Тексас

Илегална миграција, чини се, остаје нерешив проблем за различите администрације Сједињених Држава.

Политиколог Милан Крстић сматра да је ситуација у Тексасу питање начина како се супротставити једном од кључних проблема Америке – илегалној имиграцији са југа.

Става је да није у питању спор Тексаса и савезне владе о томе да ли ће бодљикава жица остати, већ да је корен сукоба у дубокој подељености међу партијама Сједињених Држава.

“Гувернер Тексаса, уз подршку 25 републиканских гувернера из других савезних држава, ставио је високо на агенду безбедносних претњи питање илегалних имиграција, које су повећане у великом броју у току последње године”, каже Крстић, уз напомену да у контекст улази и чињеница да је 2024. изборна година у којој Американци бирају новог шефа државе.

Абот жели да представи илегалну миграцију као инвазију на територију САД и да тиме пошаље поруку како актуелна власт, са председником Бајденом на челу, недовољно ради на заштити грађана САД од спољне претње, објашњава Крстић акције гувернера Тексаса.

Током децембра 2023. године догодило се скоро 250.000 привођења на југозападној граници, а било је више од 300.000 сусрета са мигрантима саопштио је Центар за имиграционе студије.

Процесуирано је готово 10.000 миграната дневно.

Власти у Тексасу су прошле године имигранте аутобусима слале у градове који имају демократске градоначелнике, попут Вашингтона или Њујорка, наводи Глас Америке.

Далеко од отцепљења, далеко од цивилног рата

Крстић сматра да не постоји разлог да се помишља на идеју сецесионизма Тексаса, већ да је управо спорна ситуација – прилика да републиканци прикажу своју политику као ефикасну, за разлику од демократских власти.

“Заговорници су наратива да управо они (власти у Тексасу) бране Америку, дакле читаву Америку, федерацију, а не само државу Тексас. Они врше дужност коју би требало да врши војска – да брани границе, али војска то не ради и онда ће они да замене војску САД у спровођењу њене дужности”, наводи Крстић.

Каже да је ситуација у Тексасу далека од грађанског рата.

Током године излази нови филм Алекса Гарланда о фиктивном грађанском рату у Америци – “Грађански рат”

“Може да дође до случајних инцидената, али не верујем да би они ескалирали у већи оружани сукоб. Сигуран сам да би у том случају председник Бајден активирао клаузулу која му омогућава да национализује, односно стави под федералну контролу, Националну гарду”, каже Крстић.

Гувернер Абот је прво саопштио да је Тексас спреман за “невероватан случај” да председник Бајден донесе одлуку о федерализацији Националне гарде. Ипак, у последњим изјавама истакао је да је то мало вероватно и да би било речи о преседану.

Републиканци у Представничком дому покренули су институцију опозива против Алехандра Мајоркаса, секретара за унутрашњу безбедност. Они оптужују највишег имиграционог званичника Бајденове администрације да одбија да поштује закон и да је прекршио поверење јавности током решавања таласа миграција на граници са Мексиком.

“Док савезна влада игнорише ову кризу, Тексас држи линију”

Гувернер Грег Абот је 2021. године покренуо операцију “Усамљена звезда” (Lone Star) против илегалне имиграције, откривања и одбијања илегалних прелазака, хапшења кријумчара и чланова картелских банди и заустављања протока дроге.

Највише илегалних имиграната у Сједињеним Државама било је 2015. године – 12,2 милиона, а наредних година се број смањивао.

Информације из 2021. године показују да је број илегалних имиграната поново у порасту.

Процењује се да у САД тренутно живи 47 милиона имиграната, од чега 10,5 милиона илегалних, пише Истраживачки центар “Пју”.

Наводи се да већина илегалних миграната ради на пословима који се описују као “есенцијални”, попут рада у индустрији хране – производњи, дистрибуцији и другим секторима. Осам милиона илегалних и легалних миграната ради у индустрији хране.

Мексиканци су најзаступљенија националност међу илегалним мигрантима. С југа у “Обећану земљу” долазе и из других земаља Средње и Јужне Америке.

Портале у Тексасу, а ни главне америчке медије, не мори превише питање “тексаске жице”.

Није на помолу грађански рат у Америци, а о отцепљењу је вероватно мало који грађанин Тексаса и помислио.

Илегалне миграције остаће питање за гласаче демократа и републиканаца и оних на међи.

Нерешиви проблем за бројне администрације САД – имиграционо питање.

извор: ртс