Пише: Милан Ружић
Здравко Кривокапић је изјавио да неће присуствовати устоличењу Јоаникија 5. септембра на Цетињу зато што „не жели својим присуством да да било какав негативан повод“. Не знам да ли се Кривокапић сећа да је ову одлуку, сигурно не случајно, донео и саопштио баш на годишњицу од избора путем којих је дошао на власт. Изгледа да је важно да се он устоличио, а за митрополита га баш брига, јер што би се бактао по Цетињу када је он од СПЦ добио оно што је хтео.
Чему сад певање српских песама, љубљење икона и целивање руку разних владика када није кампања у току. Треба га питати за две или две и по године.
„Ми сви имамо карактеристике које су генетски усађене у нашим функционисањима, а особине су инат и храброст. Ја бих замолио да ту храброст заборавимо, јер је треба показати негде друго и да овога пута употребимо оне велике вредности које сви имамо, а то су поверење, поштовање другога и правичност.“ Нисам баш сигуран о чему Кривокапић говори, јер ако сад није време за храброст, не знам кад ће бити. А инат, наравно, користи. Из све снаге тера инат онима који су гласали за њега, као да жели да покаже да он није онај исти човек од пре годину дана, оно светло, узданица, поштени и храбри човек, професор, на кога су се сви ослањали и у коме су видели излаз. Данас, само годину дана након те илузије, излаз видимо као замандаљена врата, мулти-лок егоизма, неодлучности и послушности.
Кривокапић прича о поштовању другога или других, а заборавио је да би морао да испоштује оне људе чије је гласове добио и оне реке верника које су се разливале по Црној Гори. Правичност? О каквој правичности он говори? Па зар се на Цетињу никада раније није устоличио ниједан митрополит? Треба ли одустати од вишевековне традиције зато што она некоме смета и уклопити се у потоке и осоку насталу јуче? Кога то Црногорци не поштују када постављају свог митрополита? Мираша? Па тај човек нема ни самопоштовање, а камоли да поштује неког другог.
Било би фер, уколико не грешим, а волео бих да грешим, да Здравко изађе пред своје гласаче и каже да он једноставно не може да се бори са налогодавцима и да се преварио када се залетео на политику којој није дорастао.
Народ, господине Кривокапићу, народ је онај који вас је изабрао и који треба да заступате, а ваше религијско опредељење, за које више нисам ни сигуран да није било само политичко, не сме да буде потиснуто због нечијих других уверења. Какав то човек, наводни херој и један од главних људи у држави, узмиче пред демонстрантима и између Бога и ревизиониста бира ревизионисте?
Чак ће и Мило Ђукановић бити на Цетињу 5. септембра, па и Ненад Чанак, иако на супротној страни, али барем видимо да од њих увек знамо шта можемо да очекујемо. То је, опет, на неки врло чудан начин, више фер и за поштовање од ваше одлуке, јер нас они никада неће преварити. Увек ће урадити оно што је најгоре по црногорски народ, тачније по Црногорце који себе сматрају децом СПЦ, и то се неће променити.
Кад смо већ код столице, једно је устоличити се као председник, а друго је устоличити се од страха.
