Пише: Иван Милошевић
Два испробана монтенегринска борца, двије узданице Новоцрногораца, Никола Белада и Данило Бурзан, пробуђени из дукљанског дубоког сна, пријете да ће бити што бити не може, да ће бити свашта, да ће бити Содома и Гомора, уколико дође до устоличења митрополоита Јоаникија на Цетињу. Кажу да ће се тада на Цетиње и на његова брда смјестити библијски потоп и да неће бити Нојеве лађе и да ће све поплавити и удавити “Српски свет”. Размиљеће се тај мрски свијет са својим оружаним и ненаоружаним јединицима по Цетињу и завући у све његове вртаче, јаме и богазе и заузети све оно што је одвајкада било црногорско и претворити га у велесрпско и да ће се и цетињски мишеви тога дана прекрстити и постати нешто што нијесу, односно да ће постати кенгури, мајмуни или даждевњаци!
Каже Белада да таквих душмана као што су Срби свијет није гледао, да су све то фашисти и неонацисти, антисемити и крволоци свега што није српско. По Белади, Срби и не знају да ико постоји на овом свијету ко није Србин и да су вазда били на страни оних који су клали и палили не само Балкан, него читаву планету. По мутној балади несрећног Беладе, Срби су били на страни нациста и прије него што су нацисти настали, све српске духовне вође су одрасле у крилу моћног фирера и његовох СС трупа, били су њихови поредводинци, клали су у њиховим унуформама и вршили геноциде над свима које су срели. Српске вође нијесу поштедјели ни кишне глисте, нити гуштере, волове и краве, магарце и мајмуне, змије и рибе, птице и сове, мраве и комарце! Какви магарци и волови, све су вам то пресвучени нацистички Великосрби који осим каме немају другог језика! Таква отужна балада Николе Беладе одавно није отпјевана у Црној Гори, њом се диче црногорство, односно монтенегринство, цијело! Толико мржње према једном народу српском, одавно нијесам прочитао, толико неоправданих и тужних оптужби на адресу народа и његових вођа који су другима даровали државу, а своју паковали у прошлост, толико мржње према једнон национу из којег су настали скоро сви балкански национи, мало ко је слушао до појаве Николе Баладе!
За Беладом не заостаје ни Данило Бурзан. Пензионисани комунистичко-партијски активиста из агит-проп медија, са солидном мировином, циједи јутарње мушмуле и нариче над Цетињем. Умислио да је и даље неко и нешто или је јуче читао баладу Беладе и вапи за правдом и слободом цетињских брда. Каже да ће Светосавски пир све измусти из Црне Горе, да ће српски попови за Београд на крилима молитве однијети Цетињски манастир и све владике, њих 56, како рече Јован Маркуш, и да ће их све наново покопати на градском гробљу Београда и прекрстити у неке Велесрбе, неке Велеванземаљце, у неке Вељесветосавце и остале неандерталце. Пријети, стога, Бурзан црногорском ловћенском вилом, црногорским недјељним комитним скупом и најављује долазак на стотине хиљада незадовољних активиста ДПС-а под Ловћен на дан устоличења митрополита Јаоникија. Има да сви дођу, па и они нерођени ће бити тамо, да кажу да неће да учествују у Светосавском пиру, осносно балу и да они немају маске за тај маскенбал, него да хоће да на Цетињу чују химну првог сарадника Анте Павелића и да уз њене тактове одбране оно што нико не напада, али што ове баванде или баладе од Беладе и Бурзана бране. Подигла се кука и мотика, сања Бурзан, са Неретве и Сутјеске и прогања те никада довољно прогањане четнике, убија све што је од њих остало и протјерује све дубље у црногорске јаме и вртаче!
Негдје између Беладе и Бурзана, на пола пута, смјестио се и Момчило Зековић из “Перпера”. Скокнуо до Улциња, да тражи Дритана и да му поручи да не пристаје на капитулацију, односно окупацију. Момчило сањао страну војску са кокакрдама, како од Добракова навире према Ловћену и даље према Дубровнику, и запомаже и зове на устанак. Са улцињске риве запомаже и зове Дритана, а Дритана нигдје. Дочекује Дритан кокарде, крстове и четничке каме које без царине прелазе преко србијанско-црногорских прелаза и трчећим ходом приближавају се Цетињу и 5. септембру. Момчилу не сметају НАТО трупе и НАТО војници и њихови бродови, то су његов род најрођенији, али од кокарди не може да спава, па на улцињској риви зове: “Дритане, о Дритане, окупација”!
Балада и то неуспјела и изанђала од Беладе, Бурзана до Зековића и Велике плаже!
