Пише: Јован Маркуш

Митрополија Црногорско-Приморска је древна епископија која је 1219. године основана апостолском мисијом Светога Саве, првог Архиепископа свих Српских и Приморских Земаља. Њен први назив је Епископија Зетска, а њено сједиште се налазило највјероватније на подручју Подгорице, а потом у Манастиру Михољска Превлака на истоименом острву код данашњег Тивта

Православни вјерници Црне Горе се не одричу својих 56 владика у досадашњој историје Зете и Црне Горе:

ЕПИСКОПИ И МИТРОПОЛИТИ ЗЕТСКИ, ЦРНОГОРСКИ И ПРИМОРСКИ, од 1219. до 2021. године:

1. ИЛАРИОН (Шишовић) (1220) – Епископ зетски
2. ГЕРМАН И (око 1249)- Епископ зетски
3. НЕОФИТ (1262-1270) – Епископ зетски
4. Свети ЈЕВСТАТИЈЕ И (1270-1278)- Епископ зетски, потоњи Архиепископ српски
5. ЈОВАН (послије 1279) – Епископ зетски
6. ГЕРМАН ИИ ( 1286 – 1292) Епископ зетски
7. МИХАИЛО И (1293 – 1305) – Епископ зетски
8. АНДРИЈА (послије 1305) – Епископ зетски
9. МИХАИЛО ИИ (1319) – Епископ зетски
10. ДАВИД И (1391. послије 1396) – Митрополит зетски
11. АРСЕНИЈЕ (1396. прије 1417)- Митрополит зетски
12. ДАВИД ИИ (око 1417. до 1435) – Митрополит зетски
13. ЈЕФТИМИЈЕ (послије 1435, прије 1440 )- Митрополит зетски
14. ТЕОДОСИЈЕ(прије 1446) – Митрополит зетски
15. ЈОСИФ (1453) – Митрополит зетски
16. ВИСАРИОН И (1454 – 1491) – Митрополит зетски
17. ПАХОМИЈЕ И (1491) – Митрополит зетски
18. ВАВИЛА (1493 – 1495) – Митрополит зетски
19. ГЕРМАН ИИ (1496) – Митрополит зетски
20. РОМАН (послије1504, прије 1520) – Митрополит црногорски и приморски
21. ПАВЛЕ (око 1530) – Митрополит црногорски
22. РОМИЛ И (1530 -1551) – Архиепископ зетски, црногорски и приморски
23. ВАСИЛИЈЕ И (1532) – Архиепископ црногорски
24. НИКОДИМ (1540) – Митрополит црногорски
25. МАКАРИЈЕ (1550 -1558) – Митрополит цетињски
26. ДИОНИСИЈЕ (1558) – Митрополит цетињски
27. РОМИЛ ИИ (1559) – Митрополит црногорски
28. РУВИМ И (1561) – Митрополит црногорски
29. ПАХОМИЈЕ ИИ (1568 – 1573) – Митрополит цетињски
30. ГЕРАСИМ (1573) – Митрополит зетски
31. ВЕНИЈАМИН (1582 – 1591) – Митрополит Црне Горе и Приморја
32. СТЕФАН (1591 -1593) – Митрополит цетињски
33. РУВИМ ИИ (Његуш) (1593 – 1639) – Митрополит црногорски и приморски
34. МАРДАРИЈЕ И (Македонац) (1637 -1647) – Митрополит црногорски и приморски
35. ВИСАРИОН ИИ (Колиновић) (1647 – 1654) – Митрополит цетињски
36. МАРДАРИЈЕ ИИ, (Корнећанин) (1654 – 1661) – Митрополит цетињски
37. РУВИМ ИИИ (Бољевић) (1662 – 1685) – Митрополит црногорски и приморски
38. ВАСИЛИЈЕ ИИ (Вељекрајски) (1685) – Митрополит црногорски
39. ВИСАРИОН (Бориловић, Бајица) (1685 – 1692) – Митрополит цетињски
40. САВА (Очинић, Калуђеричић) (1694 – 1697) – Митрополит цетињски
41. ДАНИЛО И (Петровић Његош) (1697 – 1735) – Митрополит црногорски
42. САВА (Петровић Његош) (1735 – 1781) Митрополит црногорски и скендеријски
43. ВАСИЛИЈЕ (Петровић Његош) (1750 – 1766) – Митрополит црногорски, скендеријски и приморски и егзарх трона Пећког
44. АРСЕНИЈЕ (Пламенац) (1781 – 1784) – Митрополит црногорски
45. СВЕТИ ПЕТАР И ЦЕТИЊСКИ (Петровић Његош) (1784 – 1830) – Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски, скендеријски и приморски
46. СВЕТИ ПЕТАР ИИ ЛОВЋЕНСКИ (Петровић Његош) (1830 -1851) – Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски, скендеријски и приморски
47. НИКАНОР (Ивановић Његуш) (1858 -1860) – Митрополит црногорски
48. ИЛАРИОН (Рогановић) (1860 – 1882) – Митрополит црногорско-брдски
49. ВИСАРИОН (Љубиша) (1882 – 1884) – Митрополит црногорски
50. МИТРОФАН (БАН) (1885 – 1920) – Архиепископ цетињски и Митрополит Црне Горе, Брда и Приморја
51. ГАВРИЛО (Дожић) (1920 – 1938) – Митрополит црногорско-приморски , потоњи Патријарх српски
52. СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ЈОАНИКИЈЕ (Липовац) (1940 -1945), митрополит црногорско – приморски
53. АРСЕНИЈЕ (Брадваровић) (1947 – 1960), – Митрополит црногорско – приморски
54. ДАНИЛО (Дајковић) (1961 – 1990) – Митрополит црногорско – приморски
55. АМФИЛОХИЈЕ (Радовић) (1990 -2020 ) – Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско – приморски и егзарх Пећког трона
56. ЈОАНИКИЈЕ (Мићовић) 2021 – Митрополит црногорско – приморски и егзарх Пећког трона

Треба напоменути да године назначене поред сваког епископа и митрополита, су само године распона од када се они први и посљедњи пут помињу у изворима. То не значи да они нијесу били па тим положајима прије или послије назначених година.

Митрополија Црногорско-Приморска је древна епископија која је 1219. године основана апостолском мисијом Светога Саве, првог Архиепископа свих Српских и Приморских Земаља. Њен први назив је Епископија Зетска, а њено сједиште се налазило највјероватније на подручју Подгорице, а потом у Манастиру Михољска Превлака на истоименом острву код данашњег Тивта. По предању Свети Сава устоличио је првог Епископа зетске Епископије, свог ученика Илариона Шишовића из Грађана 1220. године.

Зетска Епископија је у рангу епископије остала све до 1346. године када је за вријеме Цара Душана и Патријарха Јоаникија уздигнута на степен митрополије. Њено сједиште се од 1484. године налази у Манастиру Рођења Пресвете Богородице у Цетињу. Њено канонско сједиште од тада до данас није промијењено. Прије тога, њено сједиште се, у различитим историјским периодима, налазило и у Будви, на Пречистој Крајинској, Врањини, Кому и Ободу.

За овај трон коју је основао духовни отац наш Свети Сава, баштинећи свеукупно хришћанско наслеђе древне Диоклије – потоње Зете, везани су архијереји – епископи и митрополити, једине епископије и митрополије Православне Српске Цркве, која није прекидала свој континуитет од свог оснивања. Треба истаћи да послије укидања Пећке Патријаршије, у доба турске окупације 1766. године, само на трону Цетињске митрополије никада није било епископа Грка.

Међу епископима и митрополитима било је светитеља, исповиједника, мученика, великих пјесника, књижевника, историчара, философа, научника, преводилаца, црквених организатора и великих државника, чија дјела и живот заслужују детаљније проучавање и презентовање садашњим и будућим генерацијама.

Сачињавање хронолошког списка епископа и митрополита, као прилога за Шематизам, само је подсјећање на личности које су вишеструко обиљежиле историју не само Епископије и Митрополије, већ и држава Зете и Црне Горе за протеклих 802 година (1219 –2021).

Од оснивања Зетске епископије до 1484. године, када је господар Зете Иван Црнојевић подигао манастир Рођења Пресвете Богородице на Цетињу као сједиште Зетске митрополије, на катедри зетских епископа и митрополита према до данас познатим подацима било је петнаест архијереја. За већину се не може утврдити прецизно вријеме од када до када су били епископи или митрополити. Њихов хронолошки редосљед сачињен је на основу година у којима се у изворима помињу. До 1346. године именовани су били епископи, а од тада митрополити јер је Српска Архиепископија уздигнута на ниво Патријаршије, а сљедствено томе, један број епископија је уздигнут у ранг митрополија, и од тада се могу титулисати као митрополити.

О зетским епископима и митрополитима као и црногорским митрополитима из пред-Петровићког доба подаци су више него скромни. Због недостатка података постоји доста празнина, а негдје и несигурних података. Што је прошлост дубља, њихова идентификација и хронолошко лоцирање је теже и мање прецизно, јер и мање извора. О појединим епископима зетским и митрополитима црногорским и приморским знамо захваљујући записима и натписима који дају само име, некад са годинама и титулом, а некад без оба податка. Овај недостатак података је проузроковао доста празнина, а понегдје и дилеме, попут оне да ли се епископ или митрополит кога помиње само један од аутора може уврстити у Каталог? Сматрали смо да ће мање огрешење бити уколико се такав архијереј уврсти у Каталог, него ако се из њега изостави. П

осебан проблем представља утврђивање тачног времена столовања појединих архијереја, јер су подаци појединих аутора Каталога веома различити. Из ових разлога уписано вријеме столовања појединих епископа и митрополита из пред-Петровићког доба треба прихватити са резервом.
О црногорским, приморски и брдским митрополитима из светородне лозе Петровић Његош, као и онима који су их наслиједили, постоји довољно података и из тих разлога су не постоје разлике у редосљеду и времену столовања код разних аутора.

Свети Петар Цетињски први је сачинио неку врсту каталога митрополита, од времена Црнојевића, тј. од настанка Цетињског манастира до владике Данила Петровића Његоша. Он је објављен у „Краткој историји Црне Горе“, која је штампана у Митрополитској кљигопечатњи на Цетињу, послије његовог упокојења у календару „Грлица“ за 1835. годину. Исте године и Сима Милутиновић – Сарајлија у својој „Историји Церне-Горе од искона до новиега времена“ ( Београд, 1835) објавио је сличан списак митрополита црногорских за исти период.

Нешто шири попис је публиковао, такође за исти период, Димитрије Милаковић 1856. године.

Први покушај да се изради каталог зетских и црногорских епископа и митрополита, од оснивања епископије до владике Данила Петровића Његоша, сачинио је архимандрит Нићифор Дучић у својој расправи „Епископије зетска и дабарска“ (Београд, 1884) а потом за исти период и архимандрит Иларион Руварац у прилогу „Владике зетске и црногорске“ (Просвјета, год. И. св. 1. стр. 13, Цетиње, 1892). Поред наведених аутора, у XИX вијеку прилоге су дали М. Павлиновић (1868) и Г. Петрановић (1876).

Између два свјетска рата Душан Д. Вуксан је је саставио нови „Каталог зетских, црногорско-приморских епископа и митрополита“, који је објављен у цетињском часопису „Записи“, књига XИВ, свеска 2, од августа 1935. године. Овај каталог садржи 41 име – од оснивања епископије до времена митрополита Гаврила (Дожића),уз напомену аутора да каталог сматра непотпуним. Рад општег тематског карактера Миодрага Пурковића, „Српски епископи и митрополити средњега века“, „Хришћанско дело“, Скопље, 1937, допуњују састављање списка зетских епископа и митрополита за средњовјековни период.

Најпотпунији списак по азбучном реду приредио је Епископ шумадијски Сава у студији „Српски јерарси од ИX до XX века“ (у даљем тексту „Српски јерарси“), која је објављена 1996. године. Епископ Сава је сабрао драгоцјене биографске податке за епископе и митрополите зетске, црногорске и приморске, који се данас могу највише користити у приређивању каталога. Поред поменутих аутора каталога у XX вијеку корисне прилоге за каталог су дали: Р. Грујић (1920. и 1929), Р. Вешовић (1927), Ј. Јовановић (1948. и 1995), Р. Драгићевић (1950), В. Ђурђев (1950.), Б. Михаиловић (1962), Г. Станојевић (1970), М. Јанковић (1985), Д. Оташевић (1992), и други.

У новије вријеме Александар Стаматовић у склопу „Кратке историје Митрополије црногорско-приморске са шематизмом за 1999. годину“ објавио је „Каталог зетских епископа и црногорских митрополита“ (Цетиње, 1999, стр. 64-65). Јован Б. Маркуш у књизи „Православље у Црној Гори“ (Цетиње, 2006, стр. 41-85) објавио је списак са биографијама епископа и митрополита „Каталог – диптих епископа и митрополита зетских, црногорских и приморских од 1219. до 2006“. Протојереј др Радомир Поповић у склопу Кратког Прегледа Српске Цркве кроз историју, који се налази на званичном сајту СПЦ објавио је списак ,, Митрополити црногорско-приморски (Зетски)”.

У скоро објављеном раду општег тематског карактера Александра Стаматовића ,, Историја Митрополије Црногорско – приморске до 1918” Цетиње, 2014, могу се наћи веома корисни подаци за приређивање каталога. Најпотпунији каталог Цетињских митрополита, са веома детаљним биографијама, приредио је архимандрит Методије Остојић у прилогу „ Каталог – диптих митрополита зетских, црногорских и приморских од 1484 до 2014. године“ у монографији Цетињски манастир Рођења Пресвете Богородице 1484 – 2014 ( Цетиње, 2014, 423 – 492).

Према овом каталогу, од оснивања Цетињског манастира 1484. године, као сједиште Зетске митрополије, до данас према досад познатим подацима, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић је четрдесети архијереј на Цетињској катедри.

Цетињски митрополити различито су се потписивали и ословљавали.

Поједини митрополити се нијесу потписивали само као митрополити већ и као епископи а чешће као владике. Народ их је већином ословљавао као владике. Питање титулатуре владика у документима, записима и натписима није једнобразно током протеклих 796 година.

Титулисали су се као митрополити: зетски; црногорски; црногорски и приморски; цетињски; Црне Горе и Приморја; црногорски и скендеријски; црногорски, скендеријски и приморски и егзарх трона Пећког; и црногорско-брдски. Иако титула архиепископа не указује на статус Цркве већ на духовну управу над одређеном области, цетињски митрополити који су се титулисали као архиепископи, користили су титулу Архиепископ зетски, црногорски и приморски и Архиепископ црногорски. Поред наведених титула коришћене су и: Архиепископ и Митрополит црногорски, скендеријски и приморски; Архиепископ цетињски и Митрополит Црне Горе, Брда и Приморја и Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски и егзарх Пећког трона. Сматрали смо да је због недостатка једнообразности у титулисању и ословљавању кроз историју, овај прилог тј. списак архијереја за Шематизам најцјелисходније именовати као ,, Епископи и митрополити зетски, црногорски и приморски”.

Анализом свих наведених каталога и прилога, може се доћи до орјентационог списка епископа и митрополита зетских, црногорских и приморских који су столовали на овој катедри од њеног оснивања до данас. Ово не значи да је њихов број коначан, јер новим истраживањима можда ће се доћи до података којима би се кориговао њихов број, а могуће и допуниле биографије појединих митрополита. По годинама помена, или само назнакама у изворима да су поједини епископи и митрополити били прије или послије појединих архијереја (без године) може се направити хронолошки списак.

На крају овог прилога о епископима и митрополитима зетским, црногорским и приморским сматрамо да је корисно забиљежити и чињеницу да су земни остаци 23 митрополита зетска, црногорска и приморска инхумирани 2015. години. Наиме, у цркви старог Цетињског манастира на Ћипуру 20. јун 2015. године сахрањени су послије 29 година земни остаци 23 цетињска митрополита, који су из гробница извађени осамдесетих година прошлога вијека (1986) приликом археолошких ископавања на овоме локалитету.

Митрополија црногорско-приморска је у више наврата покретала питање враћање инхумираних земних остатака, који су од ње преузети уз писмену гаранцију државних институција да ће се инхумација обавити уз адекватан црквени обред. Током протеклих година на обавезу Завода за заштиту споменика културе и надлежних државних органа више пута подсјећао је и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. До скора се није знало гдје су похрањени њихови земни остаци послије антрополошких истраживања и анализа скелетних остатака. С обзиром на то у каквом смо времену живјели, не треба да чуди што су и ове кости биле убијене, заборављене и деценијама сакривене у неком ходнику Дворца краља Николе. Слична је и субина земних остатака зетског господара књаза Ивана Црнојевића, једне од најзначајнијих личности наше историје, које су послије 24 године скривања по цетињским подрумима, тајно од јавности сахрањени у присуству Владине радне групе, без црквеног обреда 12. новембра 2010.године.

Свету заупокојену литургију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Архиепископ михаловско-кошицки Православне цркве чешких и словачких земаља Господин Георгије са свештенством, а након литургије служен је парастос и похрањене мошти, свети остатци 23 наследника Светога Саве, Илариона и Германа на челу са Висарионом који је столовао овдје и био први епископ на Цетињу са својим наследником Пахомијем и Вавилом. Потом је освештана гробница зетског господара књаза Ивана Црнојевића, ктитора старог Цетињског манастира.

Сасвим је извјесно да је у оквиру старог Цетињском манастиру на Ћипуру, као сједишту Митрополије, било сахрањено 23 од 25 митрополита зетских, црногорских и приморских који су столовали у њему у времену од изградње 1484.до рушења 1692.године, јер не постоје расположиви материјални докази , као ни било какво народно предање,да су сахрањени негдје друго.

Познато је само да је митрополит Рувим ИИИ (Бољевић) сахрањен у манастиру Горњи Брчели и митрополит Сава (Очинић, Калуђеричић) у манастиру Добрска Ћелија, гдје се привремено налазило сједиште Митрополије послије разарања старог до обнове Цетињског манастира од стране митрополита Данила Петровића Његоша на данашњој локацији. У 19. вијеку, на темељима цркве старог Цетињског манастира на Ћипуру, краљ Никола Петровић Његош саградио је нови храм, у којем данас почивају он и краљица Милена (чији су земни остаци сахрањени 1989), као и књаз Иван Црнојевић, господар Зете који се упокојио 1490. године.

Митрополити зетски, црногорски и приморски (од 1484. до 1692.г) чији су земни остаци сахрањени у суботу, 20. јуна 2015. г, у цркви старог Цетињског манастира на Ћипуру:
ВИСАРИОН И (1454 – 1491) – Митрополит зетски; ПАХОМИЈЕ И (1491) – Митрополит зетски; ВАВИЛА (1493 – 1495) – Митрополит зетски; ГЕРМАН ИИ (1496) – Митрополит зетски; РОМАН (послије1504, прије 1520) – Митрополит црногорски и приморски; ПАВЛЕ (око 1530) – Митрополит црногорски; РОМИЛ И (1530 -1551) – Архиепископ зетски, црногорски и приморски; ВАСИЛИЈЕ И (1532) – Архиепископ црногорски; НИКОДИМ (1540) – Митрополит црногорски; МАКАРИЈЕ (1550 -1558) – Митрополит цетињски; ДИОНИСИЈЕ (1558) – Митрополит цетињски; РОМИЛ ИИ (1559) – Митрополит црногорски; РУВИМ И (1561) – Митрополит црногорски; ПАХОМИЈЕ ИИ (1568 – 1573) – Митрополит цетињски; ГЕРАСИМ (1573) – Митрополит зетски; ВЕНИЈАМИН (1582 – 1591) – Митрополит Црне Горе и Приморја; СТЕФАН (1591 -1593) – Митрополит цетињски; РУВИМ ИИ (Његуш) (1593 – 1639) – Митрополит црногорски и приморски; МАРДАРИЈЕ И (Македонац) (1637 -1647) – Митрополит црногорски и приморски; ВИСАРИОН ИИ (Колиновић) (1647 – 1654) – Митрополит цетињски; МАРДАРИЈЕ ИИ, (Корнећанин) (1654 – 1661) – Митрополит цетињски; ВАСИЛИЈЕ ИИ (Вељекрајски) (1685) – Митрополит црногорски и ВИСАРИОН (Бориловић, Бајица) (1685 – 1692) – Митрополит цетињски