(Текст преузет са “ЦДМ”а, немам коментар, разоружан сам безбједносним подацима)
Уз подршку предсједника општине Никшић Марка Ковачевића и логистику појединих свештеника Цркве Србије, група безбједносно интересантних особа окупља се свакодневно у центру града припремајући се да буде на Цетињу 4. и 5. септембра као “кордон заштите” приликом устоличења митрополита СПЦ у Црној Гори Јоаникија Мићовића, сазнаје Побједа из више извора из никшићке полиције, пише главни и одговорни уредник тог медија Драшко Ђурановић у данашњем тексту.
КОВАЧЕВИЋ ОКУПЉА, КНЕЖЕВИЋ ,,ТРЕНИРА“
Побједа је већ објавила да предсједник никшићке општине, преко свог возача Станка Алексића, саставља списак заинтересованих који би возилима требало да ,,заштитнике устоличења“ пребаце на Цетиње.
Сада се, како кажу извори Побједе из никшићке полиције, организује и друга група која броји двадесетак ,,жестоких момака“, предвођених Митром Кнежевићем, безбједносно интересантном особом.
Четрдесетогодишњи Кнежевић је, како су то регионални медији забиљежили, два пута хапшен у Босни и Херцеговини. Први пут још 2010. године, када је Кнежевић, скупа са босанско-херцеговачким полицајцем Небојшом Новићем из Котор Вароши и осуђеником на допусту из Добоја Вањом Панићем ухапшен недалеко од граничног прелаза Делеуша у БиХ. Сва тројица су осумњичена да су опљачкали пословницу Прве банке и однијели 27.500 еура.
Шест година касније, име Кнежевића се помиње као ухапшеног пљачкаша бензинске пумпе ,,Настро“ у насељу Српске топлице у Бањалуци. Након што је узео незнатну количину новца из касе (446 конвертибилних марака – око 223 еура) Кнежевић је у бијегу слетио аутом са цесте. У тужилаштву је признао дјело и ,,изразио кајање“.
Да ли је и колико Кнежевић одлежао за ова дјела, Побједа није успјела да провјери. Извјесно је, међутим, да је гоњен и процесуиран због насилничког понашања јер је у два наврата у Никшићу претукао и мучио своју дјевојку (име и презиме познати редакцији).
Да ли због обимног криминалног досјеа, ,,тврде“ припадности Демократском фронту и четничком покрету или везаности за Српску православну цркву, Кнежевићу је од предсједника општине Ковачевића дато пуно повјерење да организује групу која ће бити мобилна и спремна, ако затреба, да иде на Цетиње?
ВЕЗЕ СА СПЦ и ,,ПАДОБРАНЦЕМ“ БАЦКОВИЋЕМ
Митар Кнежевић, вођа групе никшићких ,,српских завјетника“, могао би бити од користи у акцијама на Цетињу, јер има најбољу могућу логистичку подршку: његов брат Остоја Кнежевић, свештеник Цркве Србије у Црној Гори, недавно је постављен за цетињског пароха.
Донедавни настојатељ Храма Светога Василија Острошкога у Никшићу, Кнежевић је годинама био десна рука тадашњег епископа Никшићко-будимљанске епархије, садашњег митрополита Јоаникија. Био је ангажован током литија које је организовала СПЦ 2020. године, а скупа са Јоаникијем и још неколико свештеника привођен је маја прошле године јер су организовали јавна окупљања упркос забрани јавних скупова због епидемије ковид-19.
Како сада службује на Цетињу, Остоја Кнежевић би могао да буде најбољи домаћин групи коју предводи његов брат.
Претходно би у брдско-брзинском увјежбавању српских екстремиста могао значајно да допринесе и поп Михаило Бацковић, којег је Јоаникије недавно поставио за секретара епископа будимљанско-никшићког Методија Остојића.
Поп Бацковић је за вријеме Амфилохија Радовића дуго био вођа тзв. Братства православне омладине Црне Горе. Члан те парацрквене организације, како је написао новинар и публициста Владимир Јовановић, био је прије замонашења и већ помињани Остојић, избјеглица из Сарајева.
Широј јавности Бацковић је постао познат током спора државе Црне Горе са СПЦ након изградње нелегалне крстионице на Михољској превлаци. Средином 2020. године Бацковић, некадашњи припадник 63. падобранске бригаде, био је активни учесник и координатор протеста Демократског фронта у Будви.
Контроверзно понашање некадашњег падобранца, садашњег свештеника СПЦ, постало је познато и ван граница Црне Горе када је документовано његово интензивно дружење са, како се то колоквијално каже, старлетом Сорајом Вучелић, која према званичним полицијским оцјенама Србије и Црне Горе слови за безбједносно интересантну особу.
САМО ДА ВУКШИЋ НЕ САЗНА
Група из ,,Дражиног штаба“ у Никшићу има, дакле, сву потребну логистику за дјеловање.
Према информацијама из никшићке полиције, власник угоститељског објекта гдјее се окупља група близак је пријатељ – према појединим изворима кумовски су повезани – извјесног Предрага Крцуновића, званог Крцко Бил, који је у бјекству и тражи се због више тешких кривичних дјела, како то полицајци класификују, са ,,елементима организованог криминала“.
Чињеница да је Крцуновић у бјекству, према изворима из полиције, не значи да и није активан у формирању групе: оперативни подаци указују да преко криптованог телефона координира групом и даје упутства Кнежевићу. Ова је екипа била активна и током парламентарних избора, као и локалних у Никшићу, мобилна је и спремна на акцију.
Упркос криминалним досјеима и прилично бучном понашању, за сада нема никаквих акција полицијског надзора или контроле, премда су информације прослијеђене врху полиције а и за њих знају оперативци АНБ-а у Никшићу.
Према информацијама Побједе, значајну улогу у минимизирању процјене опасности има управо спомињани свештеник-падобранац Михаило Бацковић. Јавна је тајна да је Бацковић у веома добрим односима са првим човјеком АНБ-а Дејаном Вукшићем који је својевремено, као адвокат, заступао Бацковића! Бацковић је у име СПЦ пресудно утицао да Вукшић почне политичку каријеру, именовањем за носиоца листе око ДФ-а за Котор.
Половином септембра прошле године, у вријеме када се нова власт тек формирала, портал ,,Удар“ – за којег се никада није утврдило ко га је основао – објавио је у неколико наставака текстове, ,,сензационално“ откривајући припаднике разних обавјештајних служби који живе и раде у Црној Гори.
У једном тексту се портретисао лик и дјело попа Бацковића, а онда је одмах реаговао адвокат Вукшић, тада правни заступник свештеника Митроплолије црногорско-приморске. Вукшић је најавио да ће поводом медијских објава портала Удар.ме, чија је мета његов клијент, ,,предузети опсежну правну акцију у којој ће се на туженој страни наћи неке угледне домаће и међународне корпорације, али и сама држава Црна Гора ако у најскорије вријеме не заустави незабиљежено пљувачку кампању“.
Портал ,,Удар“ се након извјесног времена угасио, али Вукшић – чак ни када је именован за вршиоца дужности директора Агенције за националну безбједност – није желио, хтио или могао да разоткрије те ,,угледне домаће и иностране корпорације“.
Како год, Вукшић је наставио да се виђа са Бацковићем и када је именован за директора АНБ у петогодишњем мандату. Маја ове године усликан је са свештеником Цркве Србије у једној кафани на Приморју, што значи да су и даље размјењивали информације.
Да ли се можда у тим блиским односима крије разлог зашто за првог човјека АНБ-а формирање тајне српске радикалне групе у Никшићу, међу којима се налазе људи са полицијским досјеима, није био довољан разлог да АНБ направи макар провјеру полицијских информација?
Или, просто, за Вукшића, некадашњег носиоца листе ,,За будућност Котора“, заступника попова Цркве Србије, опасност од ,,насилног екстремизма“ постоји само ако се Црногорци јавно искажу или протестују у Црној Гори?
