Пише: Иван Милошевић
Слушам ових дана плејаду ДПС-оваца и сателита како једва чекају септембар. Хоће да се окупе на Цетињу и тога дана прогласе раскид са самима собом, црквом, историјом, ћирилицом и свиме што су Црногорци некада били. Све ће то они дати за један загрљај са вољеним диктатором, за један дојч на брзину, за једно руковање са шефом ДПС-а! Који ће им некадашњи Црногорци, Његош, краљ Никола и остали? Само сметају да се у потпуности предају свом омиљеном краљу над краљевима, свом оцу нације и свом духовном и материјалном гуруу. Они не требају ни да једу, само када велики диктатор проговори они су већ сити и пресити и више им ништа не треба! Уколико каже да лете и летјеће, само да артерирају негдје у његовом подножју, да их види, поглади и каже да су добри летачи!
Која је она ствар овим ДПС-овцима и њеним присталицама? Јесу ли уопште нормални и који им је ђаво да од устоличења митрополита Јоаникија праве ратни караван, пријете новоцрногорским командосима, специјалцима и осталим формацијама? Који им је враг попио и оно мало мозга што су имали, па пријете Цетињем, закљињу се да устоличења митрополита у Цетињском манастиру неће бити, па да Земља стане и да се појави црна рупа изнад Ловћена и све прогута и пренесе у неку другу димензију? Који је враг једном дијелу Црне Горе да оштре пароле на другу половину, да једва чекају да је негдје сачекају у мраку и покажу шта (не)знају? Човјек се пита клизи ли црногорска политика и обичан грађанин на неку странпутицу са које нема повратка, него само тонеш дубље и дубље?
Одвратни ДПС-овци разних врста преобучени у савјетнике, секретаре и подсекретаре, градоначелнике и предсједнике МЗ, активисте НВО и ПВО, као да једва чекају да нешто пукне у Црној Гори и да све однесе до врага. Као смрт на бабу окомили су се на устоличење митрополита Јоаникија и од тога праве свјетску драму и трагедију и једва чекају да постану њени активни учесници! Једном дијелу Црне Горе омраза још није доста, па би их још и сију их на сваком кораку!
Има ли наде за све нас или тонемо без појасева за спасавање? Да ли је и Бог овдје рекао: “Лаку ноћ”! и отишао на неко љепше мјесто?
Да сам на мјесто цркве, митрополита и осталих вјеских и политичких поглавара, отказао бих сва наредна устоличења у Црној Гори наредних десет година. Митрополит Јоаникије боље да у неком питомом србијанском крају крштава и вјенчава нормалне Србе, а не да духовну мисију тражи у овој Црној Гори којој је и Бог окренуо леђа. Који ће враг митрополит на Цетиње, када је тамо петокрака раширила своја крила и прекрила околна цетињска брда? Има ли смисла од Цетиња тражити да буде оно што данас није? Као што Цетиње, па и њена локална власт, игнорише најмање пола Црне Горе, зашто не би та половина игнорисала један град и понашала се као да не постоји? Оно што сам ових дана слушао од локалне власти у Цетињу и већине ДПС-оваца не видим зашто би Срби ишли на Цетиње и тамо губили вријеме и слушали како им Цетињани ј— мајку? Достојнији од Цетиња за устоличење митрополита Јоаникија данас је Мали мокри луг!
Шта Срби данас треба да доказују на Цетињу и коме? Је ли тај град оваквим односом према митрополиту и Србима и заслужио да се у њему устоличи насљедник владике Амфилохија? Зашто Срби трче тамо гдје их не воле и неће да чују за њих? Хришћански је грлити и свога непријатеља, али зашто се једино од Срба то тражи? Остали виде само пријатеље, а међу њима нема Срба!
