Да је сточни фонд на сјеверу десеткован у односу на минула времена и да су на катунима сточаре замијенили викендаши, увјериће се свако ко се упути ка андријевачким планинама. Наиме, и овог љета, са стоком су издигли само они најупорнији, потврђујући да млади људи, очигледно, не желе да се баве традиционалним дјелатностима. У свим катунима који припадају поткомовским селима бораве свега десетак сточара. Мјештани овакву појаву углавном коментаришу констатацијом да држава није предузела никакве мјере, да у поремећеном систему вриједности с којим је суочено савремено друштво, стимулише младе људе да раде и живе од свог рада. Истичу да је погубно то што су приче око увезивања туристичке понуде и производње здраве хране остале само мртво слово на папиру.
– Торови испод Комова су из године у годину све празнији. Све је мање добрих сточара, јер стари изумиру, док се млади окрећу неким другим пословима. Али зато све више има оних који праве модерне викендице, тамо гдје су њихови дједови напасали стоку. Вријеме ће показати колико је то добро, али по ономе што се да примијетити, таква пракса не иде уз причу на којој се темељи адекватна валоризација планинских потенцијала. Уосталом, врло мало је урађено да се на прави начин производњом здраве хране употпуни туристичка понуда овог краја – наводи предсједник Мјесне заједнице Краље Милутин Ђурковић.
Слично мишљење износи и Милета Ђерковић из Кошутића, наводећи да сада на Црногори, гдје је некада било 40 планинских колиба, љетују само два сточара.
– Наше планине су у минулим вјековима биле стјециште узорних сточара, који су, бавећи се пољопривредом и сточарством, успијевали да издржавају своје бројне породице. Планински катуни су током љета бивали пуни народа, док су се на пространим пашњацима могли уочити велики буљуци стоке. Међутим, данас имамо потпуно другачију слику, о чему свједочи и планина Црногора на којој можемо видјети само ријетка стада оваца – истиче Ђерковић.
И Раденко Јанковић из села Јапан истиче да је држава, умјесто да даје подстицај јачању газдинстава, својим неразумним потезима “раскрчмила” стада на простору Васојевића.
– На овим просторима се одувијек тешко живјело, али су људи имали вољу да раде, јер су знали да немају другог избора. Данас су дошла нека друга времена, па тако ове године на катуну Мојанска ријека имамо само два сточара. Све то нас наводи на закључак да је држава главни кривац за овако стање, јер се стиче утисак да је неко намјерно хтио да угаси јака газдинства у нашим селима. Зато су се ови крајеви суочавали с драстичним одливом локалног становништва, док у катунима из године у годину има све мање стоке – истиче Јанковић.
Мјештани наглашавају да се на катунима више пије вареника из тетрапака, него она која се помузе на тим просторима.
– Већина људи који дођу на Штавну донесу варенику из продавнице, јер овдје немају код кога да је купе. То јасно потврђује да је тетрапак замијенио домаћу варенику и да је све мање оних који показују жељу да држе стоку онако како су то радили њихови преци. Сматрамо да би држава морала да донесе посебне стимулативне мјере уколико мисли да помогне села на сјеверу Црне Горе. То значи да се, умјесто декларативног залагања, мора радити на поправци постојеће инфраструктуре и улагати у појединце који желе да се баве пољопривредом и сточарством – поручили су мјештани.
Мјештани Поткомовља сматрају да је поражавајуће то што држава не нуди никакве сигурне гаранције које би дале подстицај за производњу здраве хране.
– Да би се тренутна ситуација поправила требало би активирати продајна мјеста, гдје би држава гарантовала откуп по утврђеним и прихватљивим цијенама. Те гаранције би унијеле сигурност код произвођача. Тако би млади људи кренули да се баве пољопривредом и сточарством и да тржишту нуде здраву еколошку храну. Ако се то не уради, сточни фонд ће се из године у годину смањивати, а наша села убрзо ће остати пуста – тврде сточари из Поткомовља.
Извор: Дан (Дарко Јововић)
