Симонида Кордић, Маја Вукићевић, Наташа Јеврић и Јелена Божовић, посланици ДФ-а, реаговале су поводом смјене Марине Јочић. Њихово саопштење преносимо интегрално.
У Црној Гори су на сцени двије политике. Једну заступа Здравко Кривокапић. То је политика која је обећавала раскид са диктатуром и слободу грађанима, а завршила у тражењу амина од некадашњег диктатора за сваки потез, за свако именовање обећавана су радна мјеста и достојанствен живот, а понуђене су три литре уља за најугроженије, а за изабране посао око хеџинга 900 милиона. Обећана је правда – хапшење криминалаца, а завршило се ослобађајућом пресудом у афери Коверта. Обећавана је деблокада тужилаштва, а добили смо одбрану Катнића и елиминацију адвоката који су бранили жртве бившег режима. Обећани су добри односи са сусједима, а завршило се проглашавањем Срба за једине, геноцидне кривце за крваве балканске сукобе.
Умјесто развоја привреде, одсјечена је Црна Гора из иницијативе “Отворени Балкан” којом се омогућава несметан ток роба и капитала, али се тиме подрива увознички лоби. Обећана је равноправност свих вјерских заједница, али је обећање замијењено одбијањем премијера да потпише темељни уговор са СПЦ…
Друга је политика она за коју је гласао народ. То је политика коју не могу да спроведу ДПС кадрови које Влада поставља на управљачка мјеста, већ баш и једино они бескрупулозни борци за истину и правду које одметнути премијер смјењује у таласима, самовољом или, кад затреба, уз подршку ДПС-а.
Срамном смјеном Марине Јочић, жене која се без околишања и лицем у лице супротстављала неправди – ко год да је чинио! Влада чува тековине бившег режима, што ће рећи да је режим бивши, али њихова идеолошка заоставштина није. Марина је стала на црту аутократији – њу су хапсили док је премијер био функционер ДПС владе.
Она није ћутала када је призната лажна држава Косово, док премијер на сваком кораку потврђује своју оданост тој одлуци. Она је издајом народа назвала политику премијера и шуровање са онима који су хапсили грађане због тробојки, оне исте грађане који су ту исту Владу довели ту гдје је. Прозвала је бившег носиоца листе “За будућност ЦГ” да пактира са прогонитељима лидера Демократског фронта, да кује завјере са бившим режимом како он да буде горњи и у фотељи, а народ тамо гдје је и прије био – у сиромаштву подмазан литром најскупљег уља у региону.
Ако то није издаја народа онда издаја не постоји и 30. август се није ни догодио. Марина је рекла оно што сваки поштен човјек мисли и није пристала да прода истину за функцију. У серији одмазда против истине којој је Влада жртвовала министре, државне секретаре, чланове бордова, несуђене директоре, да би на њихова мјеста поставила и брижно чувала кадрове бившег режима, Марина има чиме да се поноси – увела је ред у посрнуло предузеће, зауставила пљачку природних ресурса, оставила за собом више од пола милиона евра на рачуну на којем је затекла мање од три хиљаде, опремљено предузеће и задовољне раднике. И више од свега, није се везала ланцима за фотељу. И ми смо поносни на њу!
