Представници БАНЕ нашем порталу доставили су реаговање поводом Видовданске декларације о осуди злочина у Велици. Њихово реаговање преносимо како смо га добили.

Бошњачко-америчка национална асоцијација (БАНА), чији су знатан број чланова из Санџака и ЦГ, потомци жртава геноцида у Плаву и Гусињу 1912 /13. и 1919., Шаховића 1924., Бихора и Лимске долине 1943., указује грађанима Црне Горе и јавности, на говор мржње који се годинама у континуитету упућује са разних националистичких, тзв. васојевићких и четничких адреса, од Пљеваља, Бијелог Поља, Берана, преко Андријевице и Мурине, па до села Велике, тиме и на концу јуна 2021., кроз, цитирамо: “Видовданску декларацију о осуди злочина геноцида над српским народом Велике и Полимља од стране муслиманско-шиптарских сарадника фашистичке Њемачке и Италије током Другог свјетског рата”, на коју нам је указано када је објављена на порталу,линк .

Водећи рачуна о међуљудским односима у ЦГ, наше реакције су биле више него умјерене, међутим сада када су парламентарци и представници Клуба посланика Демократске Црне Горе у Скупштини Црне Горе предали “Приједлог резолуције о геноциду у Пиви и Велици”, са којом је намјера подвалити плавско-гусињском народу; више нећемо да шутимо!

Због једностраног приједлога поменуте тзв. резолуције за село Велика и Пива; Бошњаци, који су жртве геноцида у континуитету преко три стољећа од стране својих комшија, посебно у овом случају истичемо Плав и Гусиње, Шаховиће, цијели Бихор, Пљевља, Лимску долину…; али и након свега чврсто се држећи кур’анског императива “Ко убије недужног човјека, као да је убио цијело човјечанство, ко спаси нечији живот, као да је спасио цијело човјечанство”; у овом контексту осуђују сваки облик злочина над невиним и недужним цивилима, дјецом, женама и старцима, неовисно којем националном корпусу или вјероисповијести припадали у ЦГ или ван ње.
Великонационалистичке организације Српско историјско-културно друштво “Никола Васојевић“ – Беране, Уружење добровољаца ратова до 1918, њихових потомака и поштовалаца Беране и Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору-Андријевица, на Видовдан 2021., у„гробници лажи“ тј. Кроз декларацију – уствари су обзнанили националистички и шовинистички памфлет мржње према Плаву и Гусињу, односно Бошњацима и Албанцима. У садржају декларације, по злу, лажима и подвалама познати су нам аутори (о којима ћемо накнадно писати), вријеђају и погрдно називају Бошњаке и Албанце, “плавско-гусињски Турци”, “шиптари”… Ту су још бројне друге непристојне квалификације на рачун имућних и угледних бегова и ага, код којих су ради преживљавања породица радили мање имућни –не само муслимани, већ пуно више православци. Даље, из шовинистичког памфлета посебно истичемо подметање ратног злочина у Велици од 28. јула 1943., са којим, одговорно тврдимо, бошњачки и албански народ Плава и Гусиња, нема баш никакве везе!!!
Народи плавско-гусињске котлине, укључујући Мурино и околна села, наравно и село Велика; с обзиром да је ово мања средина, кроз школовања, заједничке послове, трговину, дружења, у доброј мјери се познају и пријатељевали су међу собом. То јасно говори да се нити један одговоран, посебно када је у питању ратни злочин није могао сакрити, нити покрити. Знало би се одмах о коме се ради, тако да га је било лахко лоцирати, а према константном руковођењу од стране православаца – државе, тужилаштва, полиције и судства, али и опћина, немогуће је да би било ко од Бошњака и Албанаца могао избјећи судску правду или да му пак неко гледа кроз прсте. С друге стране, држава ЦГ, одговорни у држави у континуитету, али и у опћинама, десетљећима су скривали истину од потомака жртава геноцида –о планетарном злочину над муслиманима, Бошњацима и Албанцима, у Плаву и Гусињу 1912-13. и 1919., укључујући покољ на Превији надомак Андријевице, насилно покрштавање 12.500 муслимана и јавно стријељање првака на Рацини у Плаву, Беглуку у Гусињу, Кршу Чекића… у поменутом периоду није остао нити један праг куће да није окрвављен.Ово важи и за преко 700 жртава на Превији, који су након бруталног покоља од стране српско-црногорских зликоваца остављени на површини да их разносе дивљачи, и сада 110 година касније нити имају мезара, нити имена на њему.
Затим, геноцид у миру над Бошњацима у Шаховићима 1924., гдје су након покоља у потпуности истријебљени избрисани трагови постојања аутохтоног бошњачког народа и све што је подсјећало на културу и исламску вјеру – затрто је! Завршетак антицивилизацијског и геноцидног чина је промјена назива мјеста Шаховићи и Томашево, што је врхунац нациофашизма!!! Такођер за вријеме Другог свјетског рата, када је поклано десетак хиљада бошњачке дјеце, жена и стараца, о чему постоје необориви хисторијски докази. Поред осталога, ратни злочинац Павле Ђуришић писмено обавјештава ратног злочинца Дражу Михаиловића, о “херојству” над ненаоружаним цивилима од стране њихових четничких злочинаца и кукавица. Нити један од поменутих ратних злочина, али и прије овога, нити су процесуирани, нити је било ко нашао за сходно да се јавно извини и макар поклони недужним цивилним жртвама. Чак што више сви злочини и злочинци су величани и гусларски опјевани, подижу им споменике, дају називе музеја, улица, тргова… И након свега, политиканскишарлатани са декларацијом и резолуцијом настоје да подвале једном честитом народу и изврну хисторијске чињенице.
Злочин је прикрити злочин и злочинце као и све оне који су на било који начин одговорни за исти, чак и за заташкавање. Истовремено, злочин је подвалити злочин, али и увеличавати или умањити број жртава.
Убијеђени смо да скрибанти „Видовданске декларације“ као и њихови мегафони резолуције у Скупштини ЦГ, пошто су се ухватили овог одговорног посла, вјероватно су упознати (или су требали бити) шта је посредовало, како се догодио и ко је одговоран за гнусни ратни злочин над цивилима у Велици, 28. јула 1943., чије невине сјене сада из четничких брлога развлаче политички дилетанти, како би у осрамоћеној и осакаћеној Црној Гори намакли бар неки политички поен. Што управо ради Демократска Црна Гора и трабанти предсједника Скупштине ЦГ, и то након што су средином јуна 2021, гласали за Резолуцију о геноциду у Сребреници, који су прије тога инсистирали да по њиховој жељи амандманима изврше допуну у садржају.
Прво, ради јавности указујемо и истичемо, у Пиви су предлагачи навели лажне информације који се не поклапају са хисторијским чињеницима. Потомци Пивљана политичким дилетантима вјероватно ће поручити да не манипулишу са њиховим жртвама.
Друго, подвлачимо и наглашавамо, за ратни злочин у Велици искључиво је одговорна злочиначка јединица СС дивизија “Принц Еуген”! Према хисторијским чињеницама, као и познаваоцима прилика из Другог свјетског рата, 28. јула 1944. године, на Мурини је стигла злогласна дивизија „Принц Еуген“, према тврдњама имали су план да преко планине Чакор иду ка Косову, затим сјеверно преко Србије, и како се тврди, да напусте балканско подручје, јер су ионако пуно зла нанијели и злочина починили.
Вјероватно се питате, како су “СС-овци” прошли цијело то подручје за које “Васојевићи“ истичу да је (било) пуно четника?! Јасно, у Црној Гори (и Србији) су били отворени савези и колаборација злочиначких четничких јединица ратних злочинаца Драже Михаиловића и Павла Ђуришића са фашистичко-нацистичким јединицама! Спојила их крвава зликовачка идеологија!
Него у случају „Велика“ -, дивизија „Принц Еуген“ испред су упутили извидницу на мотору тросједу: официра, подофицира и војника, који су у правцу Чакора имали задатак да осмотре пролазност и да ли има опасности. Негдје у предјелу пута Мурино – Чакор, прије или изнад села Велика, извидницу је са својим ратним пајташима зауставио Радисав Пешић, у народу познат као „Радисав Пешо“, напали су их изненада, убили их, скинули им униформе, тако наге и измасакриране прислонили уз шкарпу пута, а одсјечене полне органе угурали им уста, тако су их оставили и удаљили се са лица мјеста.
С обзиром да се извидница није јављала на позиве јединице са повратним информација, злогласна СС дивизија “Принц Еуген” је наставила пут, стигли су на лице мјеста и нашли масакриране и искасапљене своје суборце, у стању понижености. Неко им је из села казао ко је починио масакр над њима, да би злогласни командант дивизије Генерал-мајорАугуст Сцхмидхубер (8. мај 1901. – 19. фебруар 1947), дао злогласним СС-овцима два сата да направе крвави пир и освету над недужним цивилима Велике. Овај гнусни ратни злочин СС-оваца јесте погодио Велику, али дефинитивно и цијели плавско-гусињски крај.
Познати хисторичар и првоборац др. Мустафа Мемић (Гусиње, 24. аугуст 1924. – Сарајево, 2. јули 2007.), који је истраживао хисторијске чињенице плавско-гусињског краја, Санџака и ЦГ, у својим писањима,али и обраћањима, поред осталог истицао је масакр злогласне СС дивизије “Принц Еуген” над цивилима Велике, али и поступак који је изазвао покољ. Мемић је говорио и у Велици на једној годишњици овог ратног злочина јединица дивизије „Принц Еуген“. Тада и касније су се окомили на њега. Нажалост, сународници Радисава Пешића више су га штитили од одговорности него невине жртве, којих се очито сјете када треба ушићарити који политички поен, што управо сада радескрибанти„Видовданске декларације“ и резолуције, оптужујући и подваљујући злочин честитом народу плавско-гусињског краја.
Један од истраживача свједочи нам да је у више наврата био присутан кад је Радисав Пешо (Пешић) педесетих година па до смрти, низ пута посјећивао село Хакање и породицу Ганије Метјахића. У једној од тих посјетаприсутвовао је и Зајо Метјахић, који је био борац и ратни инвалид, члан комуниста. Зајо је тада питао Радисава: – „Радисаве, како направи масакар над Швабом те изазва толику несрећу своме народу?” Радисав је одговорио: „Па нијесам могао претпоставити да ће се то десити!“ Многи су знали за велички случај и поступак Радисава Пешића и препричавали га, чак и чланови комуниста који су га такођер питали о злочину над њемачким војницима, а он је свима исто одговарао, “да није могао претпоставити да ће Њемци направити такав масакр и освету за своја три измасакрирана члана СС јединице.
Радисав Пешо, како су га звали, је тражио од Заја који је био члан партије, да не говори ником ништа, мада се о овоме већ нашироко причало и немогуће је да преживјели Величани нису чули, па и аутори шовинистичке „видовданске декларације“ и наручиоци резолуције. Генерал-мајорАугуст Сцхмидхубер осуђен је за ратне злочине у Југославији, погубљен је 19. фебруара 1947. у Београду. Да закључимо, због будућих нараштаја, Скупштина Црне Горе не смје бити полигон фаланги и ретроградних снага! Парламентарци и клубови посланика искључиво се требају служити истинитим чињеницама, и не би смјели прихватати шовинистичке, лажне и једностране памфлете којима је циљ подвалити другоме и другачијему држави и направити неред у међуљудским односима. Из тога разлога захтјевамо да се одбије приједлог понуђене тзв. резолуције која има намјену наметања ратног злочина онима који немају никакве везе са тим. Институције и неоптерећени научници, хисторичари и истраживачи, строго би требали водити рачуна да објективно и научно истраже сваки догађај у ЦГ, ако постоје валидни докази и свједочења да се именом и презименом именују злочинци. У овом случају, осуђујемо свако паушално поимање и подваљивање кривицеплавско-гусињском народу, на чији рачун су упућене уврједљиве ратнохушкашкепоруке. Онај и они који то чине, јасно је да су душмани плавско-гусињског народа, али су итекако и непријатељи државе Црне Горе и свих грађана у њој! Зато позивамо све одговорне институције у ЦГ, као и све слободномислеће људе, да се сложно супротставе свим националистичким, ектремистичким и радикалним организацијама и појединцима, те да им ради мира и слободе трајно забране рад и дјеловање.
О свим нецивилизацијским потезима у Црној Гори, посебнопарламентараца и Клубова посланика у Скупштини ЦГ,обавијестит ћемо међународне институције, посебно ЕУ и САД.

Бошњачко-америчка национална асоцијација 22. јули 2021.