Адвокат Општине Тузи Анђел Гојчај затражио је од Врховног суда ванредно преиспитивање одлуке Управног суда којом је одбијена тужба Општине Тузи да се поништи рјешење Министарства културе које је у новембру 2019. године одбило да да сагласност на програм подизања спомен-обиљежја којим је било предвиђено подизање споменика Дед Ђон Лулију. Управни суд је 3. јуна ове године одбио тужбу Општине Тузи, истичући да је Министарство културе правилно одлучило када је одбило захтјев за давање сагласности за подизање спомен-обиљежја. Споменик Дед Ђон Лулију постављен је 2019. године испред његове родне куће у мјесту Брлај.
–Из списа предмета се неспорно утврдђује да је оспореним рјешењем одбијен захтјев предсједника Општине Тузи за давање сагласности на предлог подизања спомен-обиљежја у Општини Тузи за 2019. годину којим је предвиђено подизање споменика Д.Ђ.Л. У образложењу је наведено да је комисија за спомен-обиљежја Министарства културе утврдила да предлог за подизање спомен-обиљежја не испуњава услове прописане Законом о спомен-обиљежјима, због тога што није у складу са одредбама члана 10. Комисија за спомен-обиљежја Министарства културе, на основу релевантних историјских извора, налази да је током Првог свјетског рата Д.Ђ-Л. коегзистирао са представницима аустроугарских власти и дјеловао против савезничких снага међу којима се налазила и Црна Гора. У образложењу оспореног рјешења је наведено да је Управа за инспекцијске послове извршила инспекцијски надзор 3.09.2019. године и утврдила да је објекат подигнут без сагласности надлежног органа и знања органа локалне управе, као и да је исти подигнут на приватном посједу, у мјесту Брлај, те да се мора уклонити у року од 15 дана од дана пријема записника – пише у пресуди Управног суда.
У захтјеву за ванредно преиспитивање судске одлуке адвокат Анђел Гојчај наводи да се из пресуде Управног суда и побијаног рјешења Министарства културе, не може закључити на основу којих законских критеријума је донијето, те да је она нејасна и контрадикторна.
–Управни суд је погрешно примијенио материјално право и погрешно и непотпуно утврдио чињенично стање упркос јасним доказима који су достављени туженом. Такође, суд није узео у обзир да је тужиоцу претходно ускраћено право на изјашњење у испитном поступку и прекшрена законска обавеза, да прије доношења рјешења Министарство кутлуре као јавноправни орган обавијести странку о резултатима испитног поступка. Остаје нејасно зашто Управни суд није уочио овај пропуст првостепеног органа којим су кршена основна процесна права тужиоца односно странке у првостепеном поступку. Образложење пресуде је неразумљиво и противрјечно са доказима на којима је засновано, нигдје не постоји образложење како и на који начин је вршена оцјена доказа на основу којих је донијета пресуда обзиром да прије доношења рјешења првостепени јавноправни орган је пропустио да обавијести странку о резултатима доказног поступка – наводи Гојчај у документу.
Он додаје да образложење рјешења нити пресуде не садржи који су то релевантни историјски извори на које се комсија и Управни суд позивају из којих је утврдила да је Деда Дон Лули коегзистирао са представницима аустроугарских власти.
Дед Лули је био и члан Призренске лиге, као и учесник ратних окршаја у Плаву и Гусињу (1879—1890), када је турско-албанска страна мобилисала своју војску са подручја Космета, сјеверне Албаније и Плава и Гисиња, те пружила оружани отпор црногорској војсци, и спријечила да Плав и Гусиње тада постану дио Црне Горе што је била једна од одлука Берлинског конгреса.
Инцидент се завршио тако што је на интервенцију великих сила Књажевини Црној Гори тада додијељен Улцињ у замјену за Плав и Гусиње, који ће дио Црне Горе постати тек након Балканских ратова.
Дед Ђон Лули већ има споменик у Тузима, у центру те најмлађе црногорске општине.
https://youtu.be/e0qAKdip1rA
