Пише: Иван Милошевић
Слушам данас политичаре разних врста како причају о медијима. Поцркаше од бриге за статус новинара, подржавају новинаре у остваривању њихових правила, куну се да ће све да ураде да новинари живе боље! Од њихове бриге нормалне новинаре само заболи глава! Зачудо на округлом столу који је приредио Синдикат медија учествовале су скоро све парламентарне странке. Ваљда да им шта не промакне, да чују шта новинари мисле, па да смисле како да више о томе не мисле! Када слушаш политичаре и њихове тираде о слободи новинара стекнеш утисак да си у Шведској, негдје у Норвешкој или Луксембургу! Међутим, чим њихова прича утихне схватиш да си у Црној Гори, у царству неписаних медијских и осталих правила, гдје политичка воља за моћ одређује не само новинарске текстове, него и коју кошуљу новинари носе!
Чим утихне моћ политичких медијских завјеса новинари стану пред огледалом и схвате да нема тих закона који им могу помоћи, да нема тих округлих и осталих столова гдје могу да испричају и поправе своју муку и да нема те руке која их може извадити из медијске баре у којој владају неписана медијска правила и њени политички или тајкунски аутори! У новинарству данас владају људи који везе немају са новинарством, који новинаре тетирају као робу која има цијену и рок трајања и које не интересује њихова судбина. О неким новинарским у том свијету неписаних правила, нема ни говора – новинар си док слушаш, када то не радиш постанеш радник Бироа за запошљавање и Сизиф који свој камен не гура уз брдо, него се труди да га дубоко затрпа у себи, да га други не виде и схвате провалију његовог пораза у коју се стрмоглавио туђом кривицом!
Новинарство се данас ваља у бари преситих крокодила којима никада није доста. И када пукну од ситости, хоће још и још новинара или оних који глуме новинаре и пишу тираде и оде њиховој тајкунској политици или уређивању медијске заједнице. Како да уредите медијску заједницу и по којим аршинима када у њој већ деценијама владају неписана правила сервилности ДПС-у и њеном шефу. ДПС је попут своје политичке за 30 година саградио и своју медијску пирамиду и онај на врху, у неподношљивој, али опијајућој, топлини самотне самоће, слуша и чита шта његови новинарски пирамидаши причају и снимају. Уколико му се свиђа шаље им дарове у облику станова и осталих привилегија, а уколико му нијесу по вољи преводи их у своје политичаре, именује за директоре, умјесто њих завршава им школе и штампа дипломе, а заузврат очекује беспоговорну послушност и оданост у тешким тренуцима. Та оданост долази до изражаја ових мјесеци, када су се сви уредници ДПС медији на ногама и бране пораз свога шефа. И пуцају из све снаге, не бирају мете, односно бацају пикадо на сваку одлуку нове власти и својом буком је мијењају и преводе у своју корист!
И у таквом окружењу треба говорити о независним медијима! Новинари, уколико су новинари, доведени су на просјачки штап и нијемо гледају како њихова пера труле од бескорисности, како им недостаје мастила, а и да га имају не знају шта би писали. О својој биједи, новинарским полтронима и новинарском времену без новинара!
Да има новинара, а ваљда их има, па да се удруже, да сроче двадесетак чланова закона о медијима и јавним топузом своје моћи и ауторитета распале по учмалој црногорској медијској свакодневици и доведу политичаре пред свршен чин и усвоје писана новинарска правила и све нас оставе на миру да радимо свој посао. Нажалост, то се неће десити, јер добар дио новинара никако да схвати да им политичари нијесу сарадници у разарању неписаних правила, него бацачи политичке магле на одавно позната писана новинарска правила!
Новинари ( и они који јесу и нијесу новинари) играју свој плес на ДПС жици. Они који пређу ту жицу више нијесу ни новинари нити за то маре. Новинари од пера и заната већ на почеку падну са жице и разбију се о дно дна новинарске професије којој неће помоћи закони и писана правила. Тек на дну схватиш да си жртва неписаних правила ДПС жице и наставиш да бауљаш у сопственом блату људске и професионалне немоћи да било шта промијениш!
