У Билећи је јуче, поводом 75 година од мученичког страдања, служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у билећком “Равногорском парку” постављене су двије бисте – команданту Шпиру Бабићу и војводи Сави Ковачу.
Помен Михаиловићу служен је у Храму Светог Саве у Билећи, у присуству начелника општина Билећа и Гацко Веселина Вујовића и Огњена Милинковића, организатора скупа Билећког четничког одреда и бројних грађана.
Предсједник Одбора за обиљежавање 75 година од мученичког страдања ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и једини живи легитимни четнички војвода Славко Алексић из Билеће рекао је да се данас навршава 75 година од мученичке смрти и пуцња у ђенералове груди.
– Уприличили смо помен ђенералу, горском цару, хероју Равне Горе, најодликованијем официру прошлог вијека и свим његовим војводама, официрима и војницима. Нека им Господ да мир и вјечни покој – рекао је Алексић.
Алексић је истакао да су се људи у Билећи данас окупили и због истине и правде, јер је “истина само једна и не може да се закопава у земљу, као што су је комунисти закопавали деценијама”.
– Стојећи између овог крста и ових споменика питам се коме је теже – џелату или жртви? По мени теже је џелату, јер све носи у себи и не смије да каже. Стојећи овдје питам се да ли из мора братске крви може да изађе помирење. Наша историја познаје само двије ријечи – сеобе и диобе. Молим се Богу да нам се диобе никада не понове – поручио је Алексић.
Радомир Бабић, брат команданта Граничног батаљона Билећке четничке бригаде Шпира Бабића, коме је данас у парку у Билећи откривена биста одмах прекопута бисте Дражи Михаиловићу, рекао је да му то много значи и да је о томе сањао готово пола вијека. Он је истакао да се величина његовог брата огледа у његовим добрим дјелима јер је спасио бројни народ, дјецу и жене од страдања.
Шћепо Ковач, потомак војводе и команданта Љубомирског батаљона Билећке четничке бригаде Саве Ковача, рекао је да је ово велики дан и поручио да се не смију икада више дозволити подјеле, него је потребна слога.
– Ово нам је порука да је најважније да будемо сложни, да никад више не буде рата, него да имамо мир, слогу, дјецу и напредак – поручио је Ковач.
Ковач је нагласио да је војвода Сава Ковач са сарадницима организовао и заштитио народ љубомирског краја од страдања од усташа, те да се на подручју Љубомира и простора које је под његовим руководством брањено, није дешавало, као у многим другим дијеловима Херцеговине, да су усташе бацале народ у јаме.
– Извојевали су сјајну војничку побједу. Око 1.500 усташа је у августу 1941. године пошло из Требиња да побије и попали Љубомир. Сава је са Јованом Мишељићем на Моску организовао засједу и спасио народ – подсјетио је Шћепо Ковач.
Он је додао да је и брат војводе Саве, Благоје, био један од најповјерљивијих официра блиских ђенералу Дражи Михаиловићу због чега је, како каже, од партизана страдала њихова породица.
– Остао је жив само мој отац, а убили су ми дједа годину дана пошто је Требиње ослобођено, и то све има забиљежено у гусларској пјесми `Страдање породице војводе Саве Ковача`. Убили су ми тетку од 18 година и другу тетку, мајку шесторо мале дјеце 1947. године, три године после рата, као и три стрица – рекао је Ковач.
Присутнима се обратио и вајар Милован Бокић, који је Драгану Бабићу, бившем начелнику општине Билећа, уручио бисту Шпира Бабића.
– Жеља ми је да на данашњи датум уручим поклон човјеку који је најзаслужнији што је направљен овај Равногорски парк у Билећи – потомку Шпира Бабића, нашем Драгану Бабићу – рекао је Бокић.
