Да је Америка јака на речима, али да суштински није спремна да одреши кесу како би парирала Кини у региону Западног Балкана показало се на примеру Црне Горе. Када је Подгорици потребна конкретна финансијска помоћ америчке банке одговарају хеџинг аранжманом – уместо Кинезима, платите нама.
Тај аранжман је Црној Гори омогућио да смањи каматну стопу на дуг према кинеској Ексим банци, код које се Црна Гора задужила за изградњу ауто-пута Бар-Бољаре, и тако оствари уштеду од осам милиона евра на годишњем нивоу. Наиме, како је објаснио црногорски министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић, аранжманом у коме је поверилац и даље кинеска Ексим банка, али су и две америчке и једна француска банка учествовале у трансакцији, смањена је каматна стопа на дуг према кинеској банци са два одсто доларског на 0,88 одсто евра камате.
Аналитичар Бранко Павловић за “Спутњик” објашњава да овај аранжман значи да ће Црна Гора кинеској банци платити мање, али ће оном ко је „хеџовао“, у овом случају америчким банкама и француској банци, плаћати део камате коју би иначе платила Кинезима.
–Црна Гора је презадужена и њима тај обим некакве помоћи не значи ништа. Црна Гора ће и надаље имати тај проблем и то не зато што су Кинези у питању, већ зато што су они презадужени и на другим странама. Њих је проблем са туризмом драматично погодио и оно што је иначе било лоше у смислу задужености довео до врло озбиљних нивоа, па су се када је дошла нова власт опет на страном тржишту исхитрено задужили за 700 или 800 милиона, јер не разумеју да није добро када немаш своју монетарну политику. Све укупно њих то доводи у једну тешку ситуацију где је све шминка, у смислу неке мало мање камате, иако то чак и није толико мања камата колико се приказује јер ономе ко ти је „хеџирао“ такође мораш нешто да платиш, објашњава Павловић.
Иако црногорски министар Спајић наводи да ће овај потез помоћи да се тај новац преусмери на неке друге ствари, као што су социјални пројекти и да ће та уштеда директно ићи у трезор, саговорник Спутњика каже да их та врста финансијских трансакција неће спасити.
–На жалост, у Црној Гори није сазрела свест ни на нивоу претходне, ни на нивоу садашње власти, да је то што они као монету користе евро заправо погубно. То је најгора могућа ствар за црногорску привреду, али они то не разумеју и то је заправо омча око врата коју имају, сматра Павловић.
Према његовом мишљењу Америка има неколико полуга којима може да покуша да „истисне“ Кину са Балкана, али економска није једна од њих.
–Полуге које имају на располагању су, са једне стране, преко корумпираних политичара у земљама Балкана, а са путем друге медија и те прозападне слика света која се непрекидно пласира. Трећа полуга је тај културолошко-образовни систем који такође фаворизује амерички поглед на свет, али реалних економских полуга којима може да парира Кини Америка опште нема, уверен је наш саговорник.
Почетком априла Црна Гора је упутила званичан захтев Европској комисији и затражила помоћ европских институција у процесу диверсификације кинеског дуга и завршетка остатка аутопута. На питање зашто ни Американци ни Европљани нису спремни да одреше кесу када је реч о финансијским недаћама једне чланице НАТО и кандидата за чланство у ЕУ, Павловић каже да нема говора о томе да ће се они упуштати у такве трансакције у овом тренутку.
У осврту на чињеницу да Вашингтону јако сметају Кинези који граде ауто-пут Бар-Бољаре, што потврђује изјава помоћника државног секретара САД Метјуа Палмера који је током боравка у Подгорици позвао црногорске званичнике на опрез у пословању са Кином, а не смета им када иста кинеска компанија у Хрватској гради Пељешки мост и то европским новцем, Бранко Павловић каже да ће пред Европском унијом стајати огромна дилема да ли ће играти онако како Американци кажу и пробати да заоштре односе са кинеским инвеститорима у државама-чланицама и земљама кандидатима за чланство у ЕУ.
-То би их наравно водило у тешке поремећаје, пре свега немачке привреде, а онда и других извозно оријентисаних привреда и оних које инвестирају и рачунају на кинеско тржиште, јер то не би прошло без већих противмера од стране Кинеза. Такође, постоји читава сарадња 16 плус 1 са огромним упливом кинеског капитала у низ земаља ЕУ, као и код нас и других земаља кандидата, па је све то заправо на нивоу једног маркетинга, односно на једној симболичкој равни се вуче једна ствар која, по мишљењу неког у Бриселу или Вашингтону, изгледа као нешто око чега би могле да се продубе постојеће поделе у Црној Гори. Зато је то у Подгорици тема, а на другим местима није тема. Наиме, ако Хрватима кажете „не Кинези“, онда ће замах добити постојећи одијум према диктатима у погледу тога шта Хрватска треба да ради. Дакле, у Хрватској ћете на амерички диктат добити политички потпуно супротне ефекте, ефекте негодовања, док ћете у Црној Гори добити аплаузе, закључује Бранко Павловић.
