Комунисти свих боја ових дана се приптемају да обиљеже устанке у својим државама. Више од пола вијека у Србији је 7. јул слављен као Дан устанка. А ево шта се тога дана 1941. дешавало у Белој Цркви.

Ево како је почео комунистички “устанак” у Србији, 7. јула 1941, према “Извештају Команде жандармерије о стању у земљи”, који је достављен комесару Министарства унутрашњих послова:

–Убијен Лончар К. Богдан, жандармеријски наредник и Бранковић К. Миленко, жандармеријски каплар из Беле Цркве, срез Рађевски.
Овога дана у с. Бела Црква, у Срезу рађевском, био је вашар. Како је сељацима саопштено да се због ванредних прилика вашар забрањује, они су почели да се разилазе. Око 17 ч изненада се појавила једна група од 15 људи наоружаних пушкама, предвођена једним бандитом у цивилном мантилу, са петокраком црвеном на реверу. Међу овима налазио се је и учитељ из Пецке.
Кад су дошли међу сељаке, који су се спремали да пођу кућама, комунистички вођа је наредио да се сакупе па им је тада почео да говори о Стаљину и Совјетској Русији, а потом како треба да се прихвате оружја и да им се придруже, да врше саботаже, а истовремено да нико не иде на кулук и да не плаћа порез.
По завршеном говору ова банда се удаљила, а кратко време иза тога наишла је жандармеријска патрола, коју су сачињавали жандармеријски наредник Богдан Лончар, командир станице Завлака и жандармеријски каплар Миленко Бранковић.
Председник општине им је одмах саопштио да су неколико минута пре њиховог доласка били одметници. Док им је он још објашњавао одакле су се одметници појавили и куда су отишли, изненада су се пред њима створила два бандита: Цветин Солдатовић, из Пастава, са напереним револвером, и још један сељак који је у руци држао пушку.
Одметници су викнули на жандарме и позвали их да положе оружје. Жандарми су хитро узели пушке на готовс и, опаливши по један хитац у вис, позвали бандите да они положе оружје, али су они искористили то што жандарми нису хтели пуцати у њих те су из револвера и пушке припуцали на жандарме смртно их ранивши у груди и трбух.
Наредник Лончар је пао одмах мртав, а каплара Бранковића, који је још давао знаке живота, бандити су дотукли са неколико хитаца у главу. Пошто су са убијених жандарма узели оружје и муницију, и опљачкали их, ова два комунистичка разбојника отишла су у шуму те се придружила осталима који су их тамо чекали.

Извор: Војни архив, Команда жандармемрије, 26. јула 1941, „Извештаји о стању у земљи Министарства унутрашњих послова“ (Бр. рег 3/1-2, к-52)