Након што је Валентин Инцко, високи представник у БиХ у уторак 6. јула, најавио да ће покренути иницијативу за уклањање мурала са ликом Ратка Младића, граданачелник оптшине Гацко Огњен Милинковић предвиђа да ће послије тога нових мурала тек бити.
-Ја да вам кажем да ће на свакој приватној кући сутра осванути мурал Ратка Младића. То вам је тако у Гацку и Републици Српској. Све сам вам рекао тиме шта мислим, изјавио је начелник ове општине на југу Босне и Херцеговине, за Радио Слободна Европа (РСЕ).
У Гацку живи тренутно око 9.000 становника, од чега 91 одсто Срба и четири одсто Бошњака. До почетка рата у Босни и Херцеговини, 1992. године, у том градићу је било више од 60 одсто Срба и око 36 одсто Бошњака.
Валентин Инцко, високи представник у БиХ, у писму које је упутио грађанима Босне и Херцеговине, је навео како, након што је 20. априла, прочитао на једном порталу да је насликан мурал Ратку Младићи у Фочи, одлучио да лично обиђе све локације у БиХ на којима се налазе његови мурали.
-И Калиновик, и Невесиње, и Градишку, и Гацко, па и овај посљедњи у Фочи, навео је Инцко.
Замјеница начелника Општине Фоча, Весна Рашевић, у Младићевом муралу не види ништа спорно. Инцкову посјету описује као “селфие објаву”.
-Овај наступ господина Инцка који је објављен на друштвеним мрежама и новинарским порталима изазива нове подјеле, то је његова перцепција наше стварности и ми се дубоко не слажемо с тим, казала је за РСЕ Рашевић.
Она је додала да Општина није добила ниједан захтјев од грађана о муралу.
-Када будемо дошли до таквих захтјева, разматраћемо то на одређеним инстанцама. На приватном је то зиду. Мислим, наравно све што је у граду је на неки начин заједничко, али се налази на зиду у приватном власништву, казала је за РСЕ.
У Фочи тренутно живи око 18 хиљада становника, од некадашњих 35.000, колико их је било према попису 1991. године. Тренутно је више од 91 одсто Срба и око седам одсто Бошњака. Три деценије раније, у овом граду је живјело око 50 одсто грађана бошњачке националности.
За начелника Градишке, Зорана Аџића, ради се о “малом муралу” који се налази на згради која је власништво приватних станара.
-Не можемо ми сад доћи и рећи – ајте ви људи сад срушите зграду. Ми кречимо туђу фасаду, да ли смијемо да кречимо туђу фасаду? Мислим да не смијемо, да је то законом кажњиво. То је атак на приватну имовину, а на западу је приватна имовина светиња. Нисам добио никакав допис. Мислим да он то неће никоме ни написати. То је одлазећи човјек, који жели из неког реваншизма да се освети Републици Српској”, поручује начелник Градишке, на сјеверу БиХ, у којој живи више од 50.000 становника, од чега су грађани српске националности најмногобројни, са 81 одсто.
Бошњаци чине око 14,7 одсто становништва, од око 27 процената колико их је живјело до 1992. године.
Миленко Авдаловић, начелник Општине Невесиње, за РСЕ каже да “иако ништа није званично добио”, мора изразити резерву према свему томе.
“Видјећемо како ће се ствари даље одвијати”, каже Авдаловић из Невесиња, на југу БиХ.
У том малом херцеговачком мјесту живи око 13.000 становника, од којих Срби чине више од 95 одсто. Тренутно је око четири одсто Бошњака, од више од 20 процената пријератног становништва.
Све више мурала ратних злочинаца
Фадил Арифовић је вјерски службеник који већ 15 година с породицом живи у Фочи. У разговору с РСЕ каже како је у посљедње вријеме све више мурала ратним злочинцима у овом граду.
“Нема наде, јер јуче сам видио дијете од 12 година које носи мајицу с ликом Ратка Младића”, оцјењује Арифовић и додаје да када се вратио послије рата у тај град да таквих ствари није било.
“Имам осјећај да ово носи једну поруку глорификације у Фочи, која је позната по масовним злочинима против Бошњака, масовним силовањима Бошњакиња, ова исцртавања су на неки начин глорификација тих злочина”, сматра Арифовић.
Његов суграђанин Изет Спахић, једини бошњачки одборник у Скупштини Општине Фоча, огорчен је због мурала, како Дражи Михаиловићу, четничком вођи из Другог свјетског рата, тако и Ратку Младићу.
Ратко Младић правоснажно осуђен на доживотни затвор
Каже да је више пута тражио да се мурал Михаиловићу уклони, што се досад није десило.
“Локална власт није хтјела да реагује. Почели су да се цртају разни мурали, разним војводама, али је све кулминирало овим муралом Ратку Младићу. Писали смо и међународним организацијама и вишим нивоима власти, тражећи да се то заустави. Није било адекватне реакције”, каже Спахић.
Ко стоји иза мурала?
За Срђана Станковића, предсједника Борачке организације Фоча, сви мурали у Фочи су “српске иконе и светиње”.
“Запело је за Ратка Младића, али то је икона српског народа. За нас је он увијек наводни ратни злочинац и никад неће бити злочинац и он је херој нашег народа и Републике Српске”, каже он.
За њега је “свијет донио одлуку да су Срби криви за рат”.
“Систем свијета је да докаже да је српски народ крив, али не може бити да је крив један народ”, мишљења је Станковић.
Ни Фочак Милија Радовић не види ништа спорно у цртежима.
“Ходам ја по Федерацији, па шта ми сметају називи улица, мурали… Ратко Младић је Србин и он за српски народ није злочинац”, каже Радовић.
За Душана Бодирогу је ријеч о селективном приступу којем “се само Србима нешто забрањује”.
“Имамо примјере улица у Федерацији који носе имена људи који су проблематични, па нико не тражи да се оне уклоне”, сматра Бодирога.
Маја Костовић каже да мисли да ће мурал бити уклоњен, али да Инцкова иницијатива није оправдана.
“Не видим потребу за странцима у БиХ. Ми имамо доста квалитетних људи да сами градимо државу и да се не враћамо у ’90-е, него да живимо и идемо у 21. вијек”, каже за РСЕ грађанка Фоче.
Рат сјећања и улични фашизам
Да мурали нису ништа ново, те да су наставак политика који су довели до рата, сматра Драган Марковина, историчар и публицист.
Он за РСЕ каже да је проблем у неразграђеној националистичкој стварности.
“Нису кажњени сви људи који су водили рат, неки јесу, али нису кажњене политике, оне су и даље владајуће. Њима је у интересу та реторика, да она буде и даље актуална. Без тога не постоји ниједан видљив резултат постратне стварности којом се неко може похвалити. Јасно је да је земља разорена у социјалном и економском смислу, људи одлазе”, каже Марковина.
Други проблем види у томе да дио људи у БиХ оправдава злочине који су се десили, али да то не говори јавно, него негира њихово постојање и посљедице.
“Ја мислим да ништа до тога што се црта није потакнуто од политичких структура, већ напросто чињеница која показује да је структурални, злочиначки, искључујући национализам постао дио маинстреам стварности за све генерације млађе од 25 или 30 година. Њима је то једина позната стварност коју одобравају и у којој су одгојени”, оцјењује историчар.
Да постојећим елитама одговара да је мржња и даље присутна, сматра и Младен Бубоњић, комуниколог из Бање Луке.
“Прије свега, извлаче корист од тога. Снагу и додатни импулс том наративу и уопште таквом систему вриједности, имплицитно и несвјесно даје народ заузимањем таквог става да су увијек други криви да су припадници или цијели колективи, иако се непримјерено врши генерализација, то смо могли да видимо на примјеру пресуда за ратне злочине”, истиче Бубоњић.
Неџад Новалић из Центра за ненасилну акцију Сарајево у разговору с РСЕ каже да је врло мало друштвених актера којима је стало да дође до једног квалитетног суочавања с прошлошћу.
“Хероизација људи који су пресуђени за ратни злочин и негирање пресуда, није нешто ново. То је нешто што имамо у континуитету на овим просторима. То свједочи да наша друштва живе нешто што бисмо могли назвати рат сјећања”, каже Новалић.
Закон о забрани негирања геноцида само дио рјешења
Високи представник у БиХ Инцко је након посјете Фочи поручио да би међународна заједница требала што прије да размотри могуће даљње кораке, кад је ријеч о величању ратних злочинаца и негирању геноцида.
Казао је да је то неприхватљиво у цивилизованом свијету и мора имати посљедице.
У БиХ и даље не постоји закон о забрани негирања геноцида и величања ратних злочинаца.
Тешко до забране негирања геноцида
За историчара Марковину тешко је одредити је ли забрана ефикасна или контрапродуктивна.
“И чак кад бих донијели так закон, ја да сам у парламенту, ја бих гласао за њега. Али је питање његове примјене у институцијама у којима су на челу људи који га неће поштовати. Проблем је институционалан, креће од образовања, па до политике”, оцјењује Марковина.
Комуниколог Бубоњић из Бање Луке каже да домаће политичке елите нису вољне за промјене, чак им се у доброј мјери и противе.
“Најмањи је проблем прекречити неки мурал, промијенити назив улице, али суштина се неће промијенити. Суштина је дубоко укоријењена у систему вриједности и доминантној наративној матрици”, каже за РСЕ.
Како учити о геноциду?
Високи представник Инцко је током посјете Фочи казао да је ситуација толико накарадна да “можемо сачинити ‘туристичку’ карту топ босанскохерцеговачких градова с муралима ратним злочинцима”.
Шокиран величином и бројем мурала ратним злочинцима казао је да је “нужно послати СОС широм цивилизованог свијета”.
