ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

У продукцији ”Погледа” из Крагујевца, почело је снимање првог независног играног филма о Дражиним четницима, под називом ”Опкољени”. Независност подразумева да нема новца из државних буџета, али, с друге стране, и слободу у одлучивању. Гледајући досадашње филмове о првој герили у окупираној Европи, испоставило се да је то кључно.

Прва два филма о четницима, снимљена још док је рат трајао, у Америци и Великој Британији, остали су једини у којима је Дражина војска приказана, условно речено, нормално. Већ у трећем, све је окренуто наглавачке. То је био филм у совјетско-југословенској копродукцији, снимљен непосредно после рата, под насловом ”У планинама Југославије”. Приказано је како Дража живи у вили, у којој су му немачки официри редовни гости. Та матрица опстала је деценијама, али није потпуно нестала с формалним падом комунизма, 1990. године.

Филм ”Опкољени” биће практично прво домаће остварење које приказује четнике без утицаја пропаганде, а уједно и први ратни филм из Другог светског рата, када су наши простори у питању, настао према истинитим догађајима. Конкретно, описује се једна ситуација из 1942, године, када је 200 есесоваца опколило поручника Николу Калабића са тројицом његових људи (догађај је описан у документарном филму ”Никола Калабић”, такође у продукцији ”Погледа”). То је било у селу Осеченица, јужно од Ваљева. Истовремено, у филму постоји низ паралелних прича: Недићева Специјална полиција одводи део Калабићеве фамилије у логор на Бањици, Калабићев син, 12-тогодишњи Милан, као и супруга, Борка, беже агентима, итд.

Вест о снимању филма брзо се пренела интернет порталима, не само у Србији, већ и, како се то данас каже, ”у региону”. Карактеристичан коментар, са једног од најпосећених сарајевских сајтова, гласи: ”Подсјећамо да је само партизанска војска у Југославији током Другог свјетског рата била антифашистичка, а да су четници сарађивали са нацистима и починили бројне злочине.” На жалост, историографија у Сарајеву није далеко одмакла од оне из социјалистичке Југославије. Њене основне тезе практично се не разлику од виђеног у тзв. булајићевским филмовима.

И у Србији има оваквих коментара, мада, они су овде одавно у мањини. Претежни став је да јавност једва чека да види ”први четнички играни филм”.

Занимљиво је да се главна критика, када је о Србији реч, односи на Калабићеву браду. Наиме, за сада је снимљен један промотивни видео – тизер, од 4,5 минута, који је објављен на сајту филмниколакалабиц.цом, односно на Јутјуб каналу ”Погледи”. Проблеме са брадама донела је висока резолуција. Овај филм, као и тизер, снимају се у резолуцији 4К, односно 4.000 пиксела. То је резолуција у којој се, практично, види све. Међутим, филмска индустрија, барем ју Србији, наставила је да прави браде на класичан начин, као у доба када детаљи нису могли бити уочени. Екипа ”Погледа” сада има тежак задатак да реши овај проблем, и то до септембра, када почиње снимање филма. (У међувремену, после писања овог чланка, проблем је решен, куповином нове браде.)

Главну улогу, лик Николе Калабића, тумачи Борко Брајовић. Сем што је глумац, и вишестрани уметник, Борко је и спортиста, мајстор источњачких борилачких вештина. Његов клуб има и једну титулу светског првака, у Нокаут систему каратеа. Избор Борка Брајовића, од стране продуцента филма, нашег човека у филмској индустрији Велике Британије, Милисава Чумића, није могао бити бољи. Борко има стас Николе Калабића, који је такође био спортиста (гимнастичар и атлетичар у Савезу сокола, а био је и одличан јахач). Одликује га и карактеристична, веома ретка, физиономија лица, позната са Калабићевих фотографија. Такође, Борко има 36 година, колико је Калабић имао 1942.

Било је, и тек ће бити, поређења Борка Брајовића, са улогама Николе Калабића које су раније остварили Љуба Тадић и Зоран Ранкић. Они су били врхунски глумци, али, глумили су погрешног човека – Калабића из комунистичке пропаганде. У филму ”Опкољени”, лик Калабића гради се према оригиналним документима и сведочењима официра и војника његове јединице, Горске краљеве гарде. Оно што је сам Борко Брајовић уочио, већ после првог листања ”Албума Николе Калабића и Горске краљеве гарде”, то је да Калабић никада није ”дизао нос”, односно није гледао на друге са висине. Напротив, био је скрушен. Његов ауторитет долазио је од врлина које су га красиле, а не од бучног наметања и бусања у прса. Тако ће публика навикла на комунистичког Калабића бити изненађена што он не виче, не размеће се, и наравно, не пије.

Остале улоге тумаче Мина Стојковић (Борка Калабић), Предраг Васовић (потпоручник Мишић), Мирослав Хуђец, Никола Бијанић, Ђорђе Ђоковић, Александар Јеленић, Предраг Јовановић, Милић Јовановић, Стефан Јосић (СС капетан), Никола Дрмончић (СС поручник) и други. У филму ће учествовато 35 глумаца и 65 статиста.

Војни консултант је пуковник у пензији мр Драган Крсмановић. За аутентично оружје и пиротехнику задужена је фирма ”Степски соко” из Мачката, која иза себе има низ великих пројеката. Договорено је да се употребљавају реални ефекти.

Домаћин филмској екипи биће етно село Рајски конаци у селу Леушићи, испод Равне Горе.

Филм се снима захваљаујући подршци српских бизнисмена из Чешке, Зорана и Маје Ћирковић. ”Слобода” је већ писала о њима, као великим хуманитарцима.

Пошто трошкове филма није могуће тачно предвидети (број кишних дана, и сл), ”Погледи” су се обратили јавности позивом за донације, преко поменутог сајта, www.филмниколакалабиц.цом.

Премијера филма очекује се почетком 2022. године.

(Слобода, гласило СНО у Чикагу, 10. јун 2021)